Azerbejdžan: Hladnokrvni ubica proglašen herojem 
Slučaj azerbejdžanskog oficira Ramilja Safarova (35) izazvao je veliku ljutnju u Jermeniji, šok u Mađarskoj, a zatim lančanu diplomatsku reakciju negodovanja i "nerazumevanja". Jermenija je najavila da je "spremna na rat" sa Azerbejdžanom zbog postupka Bakua.
Safarov je bio osuđen na doživotnu robiju u Mađarskoj, gde je ubio kolegu jermenskog oficira Gurgena Margarjana. Posle sedam godina zatvora mađarske vlasti su odlučile da izruče Azerbejdžanu zatvorenika uz obavezu da on nastavi da izdržava kaznu u svojoj zemlji. Međutim, zatvorenika su u Azerbejdžanu dočekali kao heroja, dali mu stan i čin, i oslobodili ga.
Mađari prodali Safarova
Mediji u Jermeniji optužuju Mađarsku da nije izručila, već prodala Safarova i da je zapravo samo pitanje koliko je novca za njega dobila od Azerbejdžana.
U prilog tome se navodi da je konzervativni mađarski premijer Viktor Orban pre nekoliko meseci posetio Baku gde je sa tamošnjim zvaničnicima razgovarao o „ekonomskim i energetskim pitanjima". Jermenski mediji navode da je tada i postignut dogovor o "izručenju" Safarova. |
Mađarsko ministarstvo spoljnih poslova odmah je uputilo protesnu notu Bakuu u kojoj se kaže da je neprihvatljivo što je predsednik Iljham Alijev amnestirao "ubicu Safarova". Odluka Alijeva u suprotnosti je s međunarodnim pravom, jer to da će Safarov samo promeniti zatvorske ćelije, Azerbejdžan je garantovao i u pismenoj formi. On je mogao biti amnestiran tek kad izdrži 25 godina zatvora.
U noći 19. februara 2004. u Budimpešti Ramilj Safarov je kupljenom sekirom ubio na spavanju jermenskog oficira Gurgena Margarjana. Oba oficira su bila u Budimpešti kako bi učila engleski jezik u okviru programa NATO "Saradnja u ime mira". Safarovu je posle dve godine suđenja 2006. izrečena najstrožija kazna - doživotna robija. Na suđenju se nije pokajao za svoj zločin.
Drugi oficiri koji su bili na tom kursu učenja jezika tvrde da do tada nije bilo nikakvih čarki među Azerbejdžancem i Jermeninom. Iste noći Safarov je nameravao da ubije još jednog jermenskog oficira, ali u tome nije uspeo. Na suđenju je Safarov rekao da nije imao nikakvih ličnih sukoba sa ubijenim, ali da je to učinio zbog njegove nacionalnosti. Ubistvo je isplanirao čim je saznao da su na kursu jezika i dva jermenska oficira.
U Azerbejdžan je prebačen 31. avgusta ove godine i istog dana predsednik Alijev ga je ukazom pomilovao, a ministar odbrane mu dao čin majora. Ogorčeni takvim postupcima, u Jermeniji su odmah sazvali Savet bezbednosti države, na kome je predsednik zemlje Serž Sargastjan saopštio da se prekidaju diplomatski odnosi sa Mađarskom.
Ogorčeni Jermeni kažu da su Mađari morali da znaju da će po dolasku u Baku Safarov biti pušten, jer ga je 2006. Nacionaldemokratska partija Azerbejdžana proglasila čovekom godine. U Ministarstvu spoljnih poslova Azerbejdžana kažu da se pitanje Safarova treba razmatrati u kontekstu problema Nagornog Karabaha.
Naime, Jermenija i Azerbejdžan se godinama spore oko kontrole nad regijom Nagorni Karabah koja je naseljena Jermenima, ali formalno pripada Azerbejdžanu. Nagorni Karabah je posle rata između 1988. i 1994. u kojem je bilo 30.000 mrtvih, proglasio nezavisnost koju međunarodna zajednica nije priznala.
Iako je primirje potpisano 1994, Baku i Jerevan ne uspevaju da se dogovore o statusu regije. Pored spora oko regije, u pozadini sukoba između dve države je i verska netrpeljivost između Jermena, koji su hrišćani, i Azerbejdžanaca koji su muslimani.
