Ušteđevinu za starost troše na hranu

Očajni ljudi kojima preti gubitak nepokretne imovine zbog teškoća da redovno otplaćuju stambene kredite, sve češće se odlučuju da podižu novac iz svojih superpenzionih fondova (superannuation). Tokom poslednje godine iz superfondova, građani su zbog teških finansijskih okolnosti izazvane nemogućnosti da otplaćuju dugove, podigli rekordnih 100 miliona dolara.

Preko 6.500 vlasnika domaćinstava dobilo je specijalne dozvole za pristup njihovoj ušteđevini u superfondovima i to zbog teškog finansijskog stanja u kojem se nalaze.

Stambena kriza topi i penzionu ušteđevinu

 

Zbog sve češćeg podizanja novca iz fondova, koji bi trebalo da se koriste tek posle odlaska u penziju, humanitarne i organizacije za stambenu pomoć vide kao dokaz da se danas prosečna porodica nalazi pod orgomnim finansijskim stresom. I pored većeg broja sniženja kamatne stope na stambene kredite, broj ljudi koji zahtevaju pristup svojoj superpenzionoj ušteđevini porastao je za 12 odsto.
 

Poslednjih godina, tokom kojih je zabeležen osetan rast vrednosti nekretnina, doveo je i do znatnog porasta dugovanja građana zbog stambenih kredita, pa su sadašnje rate na kuće dostigle gotovo finansijski neizdržive proporcije. To potvrđuje i Sara Tuhej iz finansijske organizacije Australijanci za pristupačne stambene kredite.

- Ovi podaci su za uzbunu i pokazuju da stambena pristupačnost nije isključivo povezana sa kamatnim stopama. Uznemiravajuće je koliko se ljudi zadužuju da bi uspeli da kupe nekretninu i koliko stambeno tržište porodice dovodi u stambenu krizu - istakla je Sara Tuhej.

Predstavnici superpenzionih fondova takođe su zabrinuti zbog trenda sve ranijeg pristupa penzionoj ušteđevini i pre zvaničnog trajnog radnog veka. Oni apeluju na nadležne da pooštre maksimalnu dozvoljenu visinu za podizanje novca iz penzione ušteđevine ili da pooštre uslove pod kojima taj novac može da se podiže.
 

- Vaš superfond nije namenjen otplati vaših dugova, već isključivo za život posle odlaska u penziju - poručuje Polin Vamos direktorka Udurženja superpenzionih fondova Australije. - Da, zabrinuti smo što se propisi zloupotrebljavaju. Ima ljudi koji namerno prestaju da plaćaju svoje stambene kredite, zatim traže od banaka da im izdaju potvrdu da se nalze pred oduzimanjem imovine, pa na osnovu toga oni traže pristup svom penzionom fondu. Kako se stanje na računima penzionih fondova povećava, broj zahteva za pristup tom novcu raste - upozorava Polin Vamos.

Na području Viktorije, podseća Sandej Ejdž, broj podnetih zahteva za raniji pristup penzionom fondu, o kojem odlučuje Vrhovni sud Viktorije, porastao je za 15 odsto tokom prošle finansijske godine, a broj podnetih zaheteva odnosio sa na 2.050 kuća. I dok je vrednost prosečne kuće na području Melburna porasla za 22 odsto tokom poslednjih pet godina, navodi se u zvaničnim statističkim podacima, prosečna rata stambenog kredita porasla je za 39 odsto.

Međutim, organizacije za zaštitu porodica tvrde da je razmera finansijskog stresa među porodicama mnogo gora od one koju pokazuju statistički podaci.

- Za većinu porodica kupovina kuće je veliki finansijski teret. Finansijski stres je glavni razlog, koji smo utvrdili, zbog čega se ljudi nalaze u toliko velikim problemima - kaže Karolajn Atkins iz Udruženja socijalnih organizacija Viktorije (V.C.O.S.S).

U izveštaju V.C.O.S.S-a potvrđuje se osetan porast u broju porodica sa niskim i srednjim primanjima koji potražuju finansijske savete i pomoć da plate svoje osnovne potrepštine, kao što su računi za struju, obrazovanje dece i troškovi za medicinsko lečenje.

Čak i 90 odsto pomoći koje pružaju društvene organizacije pružene su ljudima koji žive u predgrađima gradova, a vezane su sa njihovim poteškoćama da otplaćuju stambene kredite.

- Možda je čudno, ali njima novac treba da plate račun ili kupe hranu, jer zbog otplate stambenog kredita u njihovim džepovima gotovo da ne ostane ništa - kaže socijana radnica Kejt Veler i dodaje: - Ljudi sada na otplatu stambenog kredita izdvajaju od 50 pa i do 70 odsto svojih primanja.

Zahtevi za isplatu sve brojniji

Podaci Federalne vlade govore da je prosečan zahtev za raniju isplatu dela ušteđevine iz superfondova bio u iznosu od preko 15.000 dolara, zbog čega bi ukupna ušteđevina za penziju na računu muškarca koji je podiže mogla da se smanji za petinu, a žene za 40 odsto.

Prošla godina je bila druga zaredom tokom koje je zabeležen rast u broju zahteva građana da pre navršene, zakonom određene starosne dobi potražuju pristup ušteđevini u njihovom super fondovima.

Tokom prošle finansijske godine iz superfondova je, zbog finansijskih poteškoća građana, isplaćeno čak 99,38 miliona dolara, što je porast od 25 odsto u poređenju za period 2010 -2011, a on je bio znatno veći nego isplata tokom perioda svetske ekonomske krize. Takođe, zanimljivo je i da je prosečna ranija isplata iz superfondova bila u dvostruko većem iznosu nego u periodu pre jednu deceniju.