Evropska unija: Ko ulazi, a ko izlazi?
Velika Britanija je na granici napuštanja EU - prema najnovijim istraživanjima, samo 35 odsto anketiranih podržava članstvo u EU.
Britanski parlament je ove godine već pokrenuo inicijativu za referendum po tom pitanju, ali je premijer Dejvid Kameron uspio da ga odloži na neodređeno vreme.
Da bi Britanija mogla da napusti Uniju smatra i bivši premijer Toni Bler.
Na izlazak iz EU Veliku Britaniju može da prisili opipljiva neravnoteža moći u regionu. Osim toga, državljani britanskog kraljevstva većinom podržavaju izlazak zemlje iz Unije.
Bler, bivši premijer i biši lider Laburista, smatra da Brisel svake godine igra sve goru ulogu u Evropi i da to protivreči demokratskim prinicipima i nacionalnim interesima članica EU, uključujući i Veliku Britaniju.
Bler se plaši da zbog pooštravanja fiskalne politike u evrozoni slabije članice evrozone gube suverenitet i strepi da će se takva tendencija proširiti na celu EU.
Britance najviše uznemirava to što Brisel pokušava da nametne Londonu svoja pravila u finansijskoj sferi.
Britanske vlasti nastoje da odbrane, pre svega, svoje pozicije vodećeg globalnog finansijskog centra. I pokušaji upada na taj teren za njih su vrlo bolni.
U EU izjava Tonija Blera nije komentarisana, ali da bi Unija mogla da ostane bez nekih članova, kako navode mediji u Londonu i Briselu, to je sve verovatnije.
U poslovnom svetu ponovo su krenula nagađanja o tome da se u Briselu punom parom vrše pripreme za izlazak jedne od problematičnih zemalja - Grčke iz evrozone.
Ipak, sami Grci nemaju nameru da menjaju valutu i da umesto evra ponovo uvode drahmu.
Međutim, sasvim je moguće da mišljenje Atine niko neće tražiti. Ovih dana bivši šef Evropske centralne banke Otmar Išing dao je na znanje, da neke zemlje mogu biti nasilno praktično isterane iz zone jedinstvene evropske valute.
Najnovije vesti su da će Nemačka blokirati isplatu finansijske pomoći Grčkoj, ako Atina ne ispuni obećanja za provođenje mera štednje.
Mihael Fuks, druga osoba vladajuće stranke Angele Merkel, upozorava da je Nemačka dostigla "granicu svoje izdržljivosti."
EU, MMF i Evropska centralna banka će do sredine septembra doneti sud o izvršavanju obaveza Grčke vlade. Tek nakon toga, Atina će moći da dobije iz Brisela sledeću tranšu od 25 milijardi evra.
