Nastupajuće decenije donose ledeno doba
Mohib Latif, profesor Lajbnicovog instituta i jedan od vodećih svetskih klimatologa, čiji su radovi poslužili pri izradi UN-ovog međunarodnog izveštaja o globalnom zagrevanju, veruje da će sledeće tri decenije biti svojevrstan klimatski džep, razdoblje hladnoće posle kojeg će se nastaviti globalno zagrevanje.
Iako prema najavama prognostičara, sledeće nedelje možemo očekivati otopljenje, ugledni klimatolozi tvrde da je ova zima početak kratkog ledenog doba koje će vladati svetom sledećih 30 godina.
"Promene u okeanskim strujama koje klimatolozi poznaju kao severnoatlantske oscilacije preovladaće nad globalnim zagrevanjem i prouzrokovati 30-godišnje hladno razdoblje. Posle toga, prosečna temperatura će početi ponovno da raste do ekstremnih vrednosti“, izjavio je Latif tokom UN-ove konferencije o klimi.
S njegovom tvrdnjom slažu se i klimatolozi Američkog nacionalnog centra za sneg i led. Kako tvrdi njihov istraživač Mark Sereze, okeanske struje znatno doprinose promeni temperature, a hladni džepovi koji se pojavljuju su sastavni deo procesa globalnog zagrevanja.
"Hladne i tople decenije se smenjuju već neko vreme. Između 60-ih i 80-ih godina prošlog veka Zemlju je potresalo hladno razdoblje, potom je do 2005. temperatura neprestano rasla, a sada ponovno imamo globalno zahlađenje koje će trajati deceniju ili dve. To je povezano s ciklusima aktivnosti Sunca i nuklearnih reakcija koje se na njemu odvijaju“, kaže prof. dr. Vladimir Paar, jedan od najpoznatijih hrvatskih teorijskih fizičara.
Prema njegovim rečima, za dvadeset, pedeset ili najviše sto godina se može očekivati početak novog pravog ledenog doba, a globalno zagrevanje, čiji uzrok je čovek, je mit bez stvarnog uporišta koji podstiču različite interesne grupe.
