Milovan Ginisom "otvorio" Olimpijadu

Milovan Milutinović, Supermen iz Užica, istrčao je prvu trku u Londonu još pre zvaničnog otvaranja Olimpijskih igara. Trčao je, zapravo, dve discipline, postavio dva rekordna vremena i ujedno se zvanično registrovao za Ginisovu knjigu svetskih rekorda.

U nedelju 22. jula, pet dana pred ceremonijalno podizanje olimpijske zavese, Milovan je u londonskom Sportskom centru "Linford Kristi", istrčao te dve trke - obe na 100 metara. U prvoj je trčao sa 100 funti (45 kilograma) tereta protiv dosadašnjeg Ginisovog rekorda u ovoj "disciplini", koji je iznosio 45 sekundi. Užički Supermen je tih 100 metara naprosto preletao za skoro duplo manje vreme - 25 sekundi.

A onda je Milutin, posle pola sata odmora, u drugoj trci postigao novi rekord Ginisa - pretrčao je 100 metara za minut i 39 sekundi, 30 sekundi brže od dosadašnjeg vremena. Ali ovaj put Užičanin je na sebi imao teret od 200 kilograma - četiri džaka peska od po 50 kilograma, dva ispod pazuha, a druga dva obešena na grudima i leđima.

Ginisovi registratori su pratili i zapisivali napad na rekord, od vaganja tereta do merenja vremena na startu i cilju. Lekar je, kako pravila nalažu, pregledao užičkog kandidata za Ginisa, pre i posle trke. Posle pretrčanih 100 metara sa 200 kilograma tereta, Milovan je imao krvni pritisak 135:80!

Atrakcija kojoj smo prisustvovali ne bi bila potpuna kada se ne bi reklo da je Milutin čovek u sedmoj deceniji života (64) i da je u London došao pešice. Krenuo je iz Užica preko Valjeva, Srema, Subotice, Mađarske, Austrije, Nemačke, Francuske, Belgije, a onda brodom preko Lamanša došao do Londona. Prepešačio je 2.467 kilometara, na tom putu iskoračao 50 miliona koraka i dnevno pešačio od 40 do 70 kilometara... A sve to sa rancem na leđima teškim 45 kilograma, koji mu je bio i kuhinja sa plinskom bocom i špajz i ormarić sa garderobom.

Koračao je Milovan 62 dana do Londona, ali ne zbog Ginisa, niti zbog Olimpijade, nego "da pokažem ljudima šta može jedan čovek od 64 godine" samo ako živi zdravo kako je on živeo.

Nameravao je da se vrati u Užice kao što je i došao - pešačeći. Na put od 2.500 kilometara krenuo je sa 40.000 dinara u džepu, "ali su mi ovi naši dobri ljudi u Londonu sakupili pare i kupili avionsku kartu do Beograda".

A od Beograda?

- Pešice, brate moj.