Slovenački istoričar: Tito otrovao Staljina
Slovenački istoričar Jože Pirjavec u svojoj nedavno objavljenoj knjizi sugeriše da je Staljina otrovao ubica kog je, navodno, poslao Tito.
Josif Staljin je 1923. godine uputio pismo Politbirou u kom ih obaveštava da je, tada već teško bolesni Vladimir Iljič Lenjin od njega zatražio da mu da smrtonosnu dozu cijanida kako bi se okončala njegova agonija sporog umiranja.
"Zaista nemam snage da udovoljim Lenjinovom zathevu i moram da odbijem ovu misiju, koliko god ona bila humana i neophodna", napisao je Staljin obaveštavajući Politbiro o Lenjinovom zahtevu.
Lenjin je umro sledeće godine od posledica moždanog udara. Zaključak do kojeg su došli doktori, ukazuje da je Lenjin zaista mogao da dobije moždani udar kao posledicu trovanja cijanidom. Sumnja se da se Staljin previše nećkao oko Lenjinovog zahteva, posebno što bi on, u slučaju Lenjinove smrti, preuzeo kontrolu nad Sovjetskim Savezom.
Ovo je, kao svoju polaznu tezu, iskoristio slovenački istoričar Jože Pirjavec, koji je nedavno objavio Titovu biografiju "Tovariši", koja prati njegovih 27 godina na vlasti. Biografija je zasnovana na obimnoj dokumentaciji iz brojnih arhiva, koje su mnogi zanemarivali i ignorisali.
Među Pirjavecovim brojnim otkrićima stoji i sugestija da je Tito vrlo verovatno naredio ubistvo Josifa Staljina i to otrovom, koji je doveo do fatalnog moždanog udara. Navodno, Tito je naredio svom ubici da Staljina otruje na isti način kao što je tražio i Lenjin, a mnogi smatraju da, ako je Staljin ubio Lenjina, a Tito Staljina, da je na taj način pravda zadovoljena.
Kada je Staljin umro 5. marta 1953. godine, u njegovom kabinetu pronađeno je Titovo pismo upozorenja. Naime, još odranije se zna da je Staljin u čak 22 puta pokušao da ubije Tita, jer se nisu slagali još od kraja Drugog svetskog rata. Svi pokušaji ubistva su propali, uključujući i onaj kada mu je poslao kutiju za nakit, koja pri otvaranju ispušta nervni gas.
Tito je u svom pismu upozorio Staljina da on (Staljin) može da pošalje koliko god hoće ubica, a da je njemu dovoljno da pošalje samo jednog...
Priča započinje 28. februara 1953. godine, kada je Staljin, umoran, napustio kabinet i povukao se u svoju kuću, koja se nalazila u blizini Moskve. Održao je sastanak sa svojim najbližim saradnicima, uključujući čelnika tajne policije i Nikitu Hruščova, tadašnjeg partijskog šefa za Moskvu.
Prema istorijskim zapisima, sastanak je trajao do četiri sata ujutro i niko od prisutnih nije primetio da se Staljin loše oseća. Staljin je tada svom obezbjeđenju dao "voljno" i naredio im da ga ne bude.
Staljin je obično ustajao oko 6.30, i tada bi zvao obezbjeđenje da mu donese čaj, ali to jutro nije bilo tako. I dok su telohranitelji bili zabrinuti, nisu zaboravili da im je naređeno da ga ne bude, a u to vreme nepoštovanje naređenja bilo je strogo kažnjivo - neki su čak bili i pogubljeni. Pošto se Staljin nije budio, oko 10 sati obezbeđenje je ušlo u njegovu sobu. Zatekli su ga kako leži na podu, nepokretan, bez moći govora. Još je bio živ. Njegov polomljeni sat stao je na 6.30, što ukazuje da je u to vreme doživio udar.
Obezbeđenje ni tada nije smelo da pozove doktora u strahu da to premašuje njihova ovlašćenja. Posle dugog većanja, nazvali su ministra državne bezbednosti, koji je nazvao šefa tajne policije i tek onda je pozvan doktor. Mnogi istoričari i danas veruju da se namerno odugovlačilo sa pozivanjem doktora. Kada je doktor došao, Staljin je bio delimično paralizovan i povraćao je krv. Sve je ukazivalo na to da je pretrpeo težak moždani udar. Staljin je živeo u agoniji još nekoliko dana, da bi umro 5. marta od posledica gušenja.
Pirjavec navodi da je Staljin bio ozbiljno zabrinut zbog Titove pretnje. Mada, postoji i opšteprihvaćeno mišljenje koje je aktuelno i danas, a to je da je Staljin i ranije imao manje moždane udare i da ovaj nikoga nije iznenadio.
Kada je 1955. godine Hruščov posetio Beograd, on se izvinio Titu zbog svih Staljinovih pokušaja da ga ubije, i odao mu priznanje na svemu što je preživeo: "Zaista ste se dobro čuvali. Imate dobre ljude oko sebe, dobre doušnike, koji su znali za svaku Staljinovu nameru", rekao je tada Hruščov.
"Staljin je oduvijek znao da me dobro čuvaju. Nakon nekoliko upozorenja da je dosta ubica poslao, očigledno je da se i sam malo uplašio", rekao je Tito.
