Bivši Jugosloven na čelu tajanstvenih "genijalaca", Pantersa

Grupa matematičkih genija i kompjuterskih programera, na čijem čelu je Željko Ranogajec (51), već više godina vrti milijarde dolara na kocki i uspeva da zaradi milione na kladionicama (konjske trke) i za stolovima za poker, ne samo u Australiji, već u čitavom svetu.

Željko Ranogajec

Sa bogatstvom obezbeđenim na taj način, tokom punih 30 godina, tajanstveni članovi "Panters kluba" žive udobnim životom. Neki od njih troše novac na sopstvene muzeje s umetničkim predmetima, neki žive u kućama nalik palatama sa suši-barovima i kuglanama.
 

O njima se zna malo, nagađa mnogo

O australijskoj grupi se zna malo, a nagađa mnogo. Melburnski "Herald san" uspeo je da dođe do nekih informacija o tajanstvenim kockarima, saznavši za imena svih 19 članova koji, kako se tvrdi, prave profit od 50 miliona dolara na dve milijarde uloženih u kocku po celom svetu.
 

Uspešno "poslovanje" "Panters kluba" privuklo je pažnju Australijske poreske uprave koja tvrdi da profesionalni karakter grupe znači da uobičajena pravila po kojima su dobici na kocki izuzeti od poreza, ovde ne važe. U vezi s tim, poreznici smatraju da klub treba da položi račun za 900 miliona dolara neplaćenog poreza.
Tri člana "Panters kluba" odlučili su da se suoče s ovom tvrdnjom, insistirajući da nemaju ništa da sakriju.

U junu, kockar s Tasmanije Dejvid Volš bez velike pompe je podneo tužbu Federalnom sudu, protiv poreskog računa od 37 miliona koji je dobio pošto su poreznici iznova proverili njegovu dokumentaciju o prihodima za 2004, 2005. i 2006. godinu.

Usledilo je obraćanje sudu tasmanijskog igrača pokera i biznismena Džordža Mamakasa (danas nastanjen u Las Vegasu). Još jedan bivši stanovnik Tasmanije, Željko Ranogajec, pojavio se 29. juna sa svojim sudskim postupkom.
Većina članova kluba, kako navodi melburnski dnevnik, imaju između 47 i 50 godina i sreli su se na studijama matematike na Univerzitetu Tasmanije.

Skoro svi nepoznati

Sudski dokumenti obelodanili su imena 19 članova, od kojih je poreska uprava prekontrolisala njih 14, mahom u vezi s prihodom iz 2006, kada je klub imao promet od više od 2,4 milijarde dolara.

Skoro svi oni su relativno nepoznati. Više godina novinari su pokušavali da dođu do Ranogajca, ali bez većeg uspeha. U Sidneju, za njega su čule, ali ga ne poznaju, osobe s istim prezimenom, poreklom iz bivše Jugoslavije.

Ranogajec je osoba koja inače najviše dobija ili gubi, jer se veruje da ima najveći udeo u "Panters klubu". Tvrdi se da je u najvećim kockarnicama sveta dovoljno pomenuti ime "Željko" pa da se privuče pažnja. Ovaj 51-godišnjak poznat je pod nadimkom "Čudovište iz Loh Nesa" zbog retkog pojavljivanja u javnosti.

Većinu para, on i njegova grupa investirali su u konjske trke, putem kompjuterizovanog TAB sistema, ali je čitav posao zaustavljen pojavljivanjem poreznika, kako navodi "Adelaide Nonj". Pre nešto manje od deset godina, poreska uprava izdala je dokument po kojem je njegov biznis bio hobi, dakle bez oporezivanja. Taj papir je sad bezvredan, jer su poreznici promenili mišljenje.

Ranogajec je studirao pravo na univerzitetu kad je ušao kazino u svom rodnom gradu Hobartu. Otkrio je nadarenost za praćenje karata, ali se zbog toga suočio s zabranom. Onda se okrenuo drugim vrstama kocke, posebno trkama i lutrijama. Izuzetno je sposoban u skrivanju identiteta, jednako kao i bogatstva. Sa suprugom Šeli Vilson ulagao je u imanja, mahom na sidnejskom Nort Šoru.

Članovi Među ostalima koji se bave istim hobijem nalaze se Edi Malovnek (47) sa Tasmanije, Dejvid Stajki koji je radio u video i audio-produkciji, zatim investitor i matematičar s Gold Kosta Dankan Turpi koji finasira politički internet-žurnal nenjmatilda.com, pa Filip Tarner, profesionalni kockar iz Sendi Beja na Tasmaniji, Dejvid Stajki (49) poreklom iz Južne Australije, inače pokeraš sa adresom u Hongkongu i Rej Gat (50), vlasnik vinarije "Eden Springs" na Tasmaniji.

U Australiji, Ranogajec je dobijao između četiri i šest odsto od svake uplate u TAB. Uz to, čak i ako bi izgubio, izračunao je da može da zaradi, pošto mu daju proviziju između pet i deset odsto. Drugim rečima, na svaki dolar koji položi, on dobija profit od deset odsto. To stanje je postalo neodrživo za TT kockarnicu na Tasmaniji i glavni razlog što je vlada te države prodala biznis. Prema izveštajima, oni su Ranogajcu davali 10,5 odsto provizije. Sa prosečnom zaradom od svega 16 odsto, pre troškova, TT je većinu profita davao - jednom klijentu, Ranogajcu.

Iskustvo s Tasmanije bilo je razlog što su pojedini operatori TAB pozdravili Ranogajčevo povlačenje iz kockanja u Australiji, dok su drugi bili zabrinuti, jer im je, kao pojedinac, nosio deset odsto biznisa. Ima i onih koji idu dalje i predviđaju raspad ovakvog sistema u kockarnicama koji je Ranogajcu omogućio da se obogati. Oni to nazivaju "Željko faktor".
 

Muzej vredan 70 miliona Mediji smatraju da je Ranogajec "najveći kockar na svetu", ali vrlo povučen u privatnom životu. Oženjen je i ima kćerku. Računa se da se na njega odnosi između šest i sedam odsto prometa "Tabkorpa" koji iznosi deset milijardi australijskih dolara.   Dejvid Volš Kako je ranije pisao "Australijen", Ranogajec je pomogao Dejvidu Volšu da ispuni svoj san - izgradnjom nove turističke destinacije u Hobartu, umetničkog muzeja, vrednog 70 miliona dolara. Volš je 2011. izjavio da su on i Ranogajec razgovarali u poreskoj kontroli. - Pretpostavka da li duguje njima pare zavisi od pretpostavke da se kockanje oporezuje, a to se u Australiji nikada nije dogodilo - kaže Volš. - Do sada, nijedan kockar u istoriji Australije nije bio oporezovan. "Australijen" je tada saznao da su poreznici od Ranogajca tražili finansijsku dokumentaciju sedam godina unazad.