Silovatelji s oficirskim činovima
Pravnička firma DLA Pajper iznela je hiljadu optužbi nastalih tokom perioda od šest decenija. Brod "Kerberus", baza Kapuku i akademija u Kanberi institucije su s najviše prestupa. Odgovorni u oružanim snagama propustili su da identifikuju počinioce i spreče ih da ponove nedela.
Obelodanjivanjem 1.500 stranica izveštaja o seksualnim i drugim zlostavljanjima mladića i devojaka u oružanim snagama Australije otvorena je "Pandorina kutija". Prve reakcije, pošto je ministar odbrane Stiven Smit objavio nalaze nezavisne grupe pravnika, nisu samo zgražanje javnosti zbog zlostavljanja mladih, većinom kadeta, već i osuda prakse po kojoj većina prekršitelja nikada nije odgovarala, a mnogi su dospeli i do starešinskih položaja.
Pravnička firma DLA Pajper iznela je više od hiljadu optužbi od 847 različitih žrtava, nastalih tokom perioda od šest decenija. Izveštaj optužuje vojsku da je propustila da utvrdi počinioce i spreči ih da ne ponove prestup. Takođe se navodi da je vojska privlačila ljude koji su dolazili kako bi primoravali dečake na seksualne odnose. Pravnici, uz sve, ističu da su se, tokom istrage, kao civili, suočavali s "kulturom vojske", nailazeći na zid ćutanja prema njima kao osobama "spolja".
Najstarije zabeleženo krivično delo u izveštaju datirano je u 1951. godine i sadrži optužbu o zlostavljanju 13-godišnjeg dečaka. Njemu je danas 70 godina.
"Očigledan propust oružanih snaga u prošlosti da pozovu počinioce na odgovornost zbog zloupotreba ili nedozvoljenog ponašanja, nosi sa sobom rizik da neke od tih osoba danas u vojsci drže seniorske ili srednje položaje", navodi se u izveštaju.
Ključna stvar za sudsku istragu jeste, smatraju pravnici, da ustanove koliko je osoba (od njih 24) koji su 1998. godine identifikovani kao osumnjičeni za silovanje i danas u oružanim snagama. U to vreme, samo osam od 24 seksualna napastvovanja bilo je prijavljeno.
"Verovatno je da je svaki od dvojice bivših kadeta koji su završili školu krajem 1997. silovali tri kadetkinje", navodi se. "Ako su oni kao oficiri još u službi, mogli bi imati čin majora ili viši rang".
Barister iz Perta, zlostavljan u oružanim snagama, godine 1989. identifikovao je najmanje tri viša oficira koji su u tome učestvovali, kao i general-majora koji ga je ućutkao i pokrio krivično delo. Kontrola je utvrdila da su tri vojne institucije bile mesta sa najviše prestupa. To su brod "Kerberus" u Viktoriji, baza Kapuku za vojnu obuku u južnom NJV i akademija oružanih snaga u Kanberi. Najčešća forma nasilja bila je zlostavljanje, posle čega slede seksualni i fizički napadi.
Među primerima koji su navedeni, pomenut je slučaj mladića koji je umotan u čaršav i gurnut u malu mračnu prostoriju, gde je držan sve dok ga nisu prisilili da proguta kofu trule hrane. Drugi slučaj je mladog učenika koji je redovno dobijao batine, prolazio kroz ponižavajuće rituale (pokrivan je ćebetom pa tučen sapunom ili keksom stavljenim u čarapu ili su mu priređivali "kupanje" gvozdenom četkom). Stariji pripravnici su jednu žrtvu zatvorili u orman i puštali dim unutra, sve dok se nije skoro onesvestio.
Prva ministarka Džulija Gilard izjavila je da je izveštaj "duboko uznemiravajući". Istraga je, takođe, utvrdila da su mnogi mladi ljudi, i mladići i devojke, u vojsci prošli kroz ozbiljno seksualno i fizičko zlostavljanje, ali nisu prijavili šta im se desilo. Tendencija oružanih snaga da "manje" slučajeve zlostavljanja "gurne pod tepih", sada se upoređuje s ponašanjem crkava i organizacija za mlade.
Predstavnik opozicije Dejvid Džonston kaže da sada cilj treba da bude kako da se dođe do pravde i da su kulturološke promene u vojsci već na delu.
"Odložena pravda je uskraćena pravda", rekao je senator Džonson. "Vlada treba da postupa brzo i pažljivo, a njen prvi prioritet treba da budu podnosioci prijava".
Dobar deo australijskih medija na svojim portalima omogućuje čitaocima da pročitaju čitav izveštaj.
SLUČAJ I
Čovek kojem je sada 70 godina, opisao je da je bio napadnut i silovan od čitave grupe kadeta treće i četvrte godine, ne dugo pošto se pridružio obuci, pedesetih godina, i kada je imao svega 13 godina.
"Umotali su me u pokrivač i odveli u malu mračnu sobu, gde me je jedan broj njih držao, a kadet po imenu WW, uzeo je kofu fermentirane hrane iz kace od 44 galona i prisiljavao me da gutam. Gušio sam se i izgubio svest, a onda su me zalili vodom iz creva, pa me lovili po gimnastičkoj sali, gde sam bio silovan nekim objektom".
SLUČAJ II
Reč je o ženi koja je osamdesetih godina radila u "tradicionalno muškom području" vazduhoplovnih snaga. Leti, na obuci su se nosili šortsevi i potkošulje, pošto je bila vrućina.
"Jedan od podoficira stavio bi šešir na klupu gde sam radila i sakupljao novčiće od onih koji su dolazili da mi gledaju u grudi. Polivali su me deterdžentom. Morala sam da delim muški toalet pokriven grafitima na kojima je bilo i moje ime".
SLUČAJ III
Dečak koji se sedamdesetih godina pridružio mornarici sa 15 godina, opisao je da je bio predmet ozbiljnih seksualnih i drugih napada na brodu "Lijvin" u Pertu. Zlostavljanje je uključivalo i višekratno guranje drške od metle u njegov anus.
