Živi usamljeničkim životom 46 godina 
Samački život Faustina Barijenta (81), koji je proveo više od 46 godina u izolaciji u južnim delovima Čilea i Argentine je neverovatan.
Od 1965. godine, Faustino je živeo kao rančer i pastir. Novinarskoj ekipi koja je išla da ga poseti trebalo je četiri dana da stignu do njegove kuće koja je sagrađena od rasturenih ribarskih čamaca.
“Nije mi potreban novac” rekao im je Faustino dok su ulazili u njegov dom. “Imam hrane. Život je mnogo bolji ako živite sami. Žele da me izbace odavde, ali neće uspeti. Ovde ostajem dok ne umrem.”
Faustino je odrastao na obroncima O’Higins jezera, ali nakon što su se njegova braća i sestre odselili on je otišao u Argentinu. Dok je putovao radio je kao majstor i građevinac i obučio sebe da preživi u stenovitim planinama Čilea.
Jezero O’Higins je najslabije naseljeno područje u Čileu i drugo po najmanjoj naseljenosti iza Antarktika.
Njegovo imanje se sastoji od dva mala objekta - kolibe gde spava, jede, sluša radio i čuva hrpe starih novina koje mu dostavljaju dva puta godišnje, i šupe gde skladišti konzerviranu hranu, brašno i šećer, koje mu dostavljaju čamcem jednom u deset dana.
Uzgaja krave i ovce i precrtava dane na kalendaru. Jednom u dve godine sa svojim stadima uputi se u najbliže naseljeno mesto, gde prodaje stoku kako bi uzeo nešto novca da skromno preživi.
Na radiju ponekad prati vesti o politici i sportu, da bi bio u toku, a televiziju je gledao samo jednom u životu.
“Dobro je znati šta se događa tamo. Radio mi je pomogao da naučim nešto o politici”, kaže ovaj usamljenik.
Pre nekoliko godina policija je došla na njegovo imanje jer su čuli da drži oružje. Pošto su videli da nije opasan oduzeli su mu oružje u zamenu za solarne panele. Panele retko koristi, a novo oružje je već nabavio.
Njegov mir u poslednjih deset godina narušavaju samo turistički brodovi koji jednom nedeljno krstare jezerom.
