Činovnik UN-a prijavio korupciju na KiM pa trpeo odmazdu
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun i Kancelarija za etiku svetske organizacije nisu pravilno vodili internu istragu u slučaju službenika koji je bio "žrtva odmazde" pošto je izneo tvrdnje o korupciji u Misiji UN na Kosovu i Metohiji, ocenio je sud UN za sporove.
Kancelariji za etiku upućena je poruka da sudije u internom pavosudnom sistemu UN nadziru njegovu primenu i da neće tolerisati uskraćivanje zaštite onima koji ukazuju na nepravilnosti, ocenila je nevladina organizacija "Projekat za odgovornost vlasti".
Odluka tribunala se tiče slučaja Džejmsa Vaserstorma, Amerikanca koji je 2007. prijavio Kancelariji za etiku da je bio suočen sa odmazdom pošto je izvestio o navodnim nepravilnostima dok je bio šef Kancelarije UN za nadzor javnih preduzeća na Kosmetu.
Vaserstorm je, prenosi Rojters, izjavio UN da je zabrinut u vezi sa korporativnim upravljanjem na Kosovu i ukazao da su visoki političari i zvaničnik UN sarađivali na predloženom projektu za elektranu i rudnik. Umesto da bude zaštićen kao neko ko je prijavio nepravilnost, Vaserstorm je, kako je rekao, doživio neprijatnosti, koje su počele zatvaranjem njegove kancelarije na Kosovu i Metohiji i odbijanjem obnavljanja njegovog ugovora u UN.
On je ubrzo posle toga preuzeo posao savetnika za prištinski aerodrom i kosovsku telekomunikacionu industriju. Taj ugovor postao je potom meta istrage UN, tokom koje su Amerikancu, kako kaže, bili oduzeti pasoš, automobil, kuća mu je pretresena bez naloga, a on je bio tretiran kao potencijalni kriminalac.
"To je bilo stravično vreme za mene, moju porodicu i sve koji imaju veze sa mnom. Život mi je bio ugrožen i znao sam da, ako nestanem, niko iz UN neće doći da traga za mnom", objasnio je Vaserstorm koji je sada na dužnosti višeg savetnika za borbu protiv korupcije u ambasadi SAD u Kabulu.
Kancelarija za etiku UN ocenila je da treba istražiti mogućnost osvete i naložila je dalju istragu. Međutim, pošto je 2008. godine stigao izveštaj od istražne jedinice svetske organizacije, slučaj je zatvoren, sa ocenom da nije bilo nikakve osvete.
Projekat za odgovornost vlasti, međutim, ustanovio je da je Kancelarija za etiku, od kada je ustanovljena 2006, analizirala oko 300 prijava vezanih za osvetu, i da je samo 2,7 odsto slučajeva potvrđeno, a da je kažnjavanje preporučeno samo u jednom slučaju.
"Time je 99,7 odsto službenika UN, koji su tražili zaštitu na osnovu politike Sekretarijata UN u vezi sa prijavljivanjem nepravilnosti, ostalo nezaštićeno od osvete", rekla je Šeli Volden iz Projekta.
