Rasmusen: Situacija u Siriji ugrožava i Balkan
Generalni sekretar Atlantskog saveza Anders Fog Rasmusen rekao je u intervjuu agenciji Beta da NATO ne preti nijednoj posebnoj naciji, ali jeste uperen protiv pretnje stanovništvu zemalja članica i zato se bori protiv terorizma u Avganistanu i gradi raketni štit "koji nikako nije uperen protiv Rusije".
Naprotiv, naglasio je Rasmusen, NATO je pozvao Rusiju da učestvuje u tom projektu jer i Rusiji je nad glavom ista pretnja, a NATO politički uopšte ne želi da napadne Rusiju.
Rasmusen je rekao da nikako nisu tačne tvrdnje da NATO postaje "svetski žandarm" i upozorio je da je stanje u Siriji velika svetska opasnost po mir, da se tamo mora naći političko rešenje i da NATO nikako ne planira da u Siriji vojno interveniše.
On se saglasio s ocenom da situacija u Siriji može ugroziti i članicu NATO Tursku i imati posledice i po širi region, uključujući jug Evrope, Balkan. Čelnik NATO je time odgovorio na pitanje Bete šta tačno znači njegovo najnovije upozorenje da je Sirija razlog za veliku zabrinutost i da li je tačno da su se tamo infiltrirali pripadnici Al Kaide i da, kako to navode i izraelski izvori, vlasti u Siriji imaju i hemijsko-biološko oružje kojeg bi se mogli dokopati islamiski ekstremisti.
Generalni sekretar NATO je dodao da je "tamo veoma složena situacija i zato što je tamošnja opozicija podeljena, ali prvo i najvažnije jeste to da izaziva gnušanje način na koji sirijske bezbednosne snage vrše nasilje nad civilnim stanovništvom".
"NATO nema namere da vojno interveniše, mi verujemo da je pravi način političko rešenje i zato je nužan snažan i jedinstven odgovor međunarodne zajednice, a ja cenim to što je Kontakt grupa za Siriju u Ženevi prošlog vikenda usvojila veoma jasne zaključke i predložila prelaz na demokratiju u Siriji", rekao je čelnik NATO.
Rasmusen je podvukao da je "sada od presudne važnosti da se ti zaključci sprovedu" i pozvao "celu međunarodnu zajednicu da izvrši najveći mogući pritisak na režim (Bašara al) Asada kako bi se sproveo UN plan od šest tačaka Kofija Anana i omogućio demokratski prelaz".
"Jasno je da situacija u Siriji može imati posledice po region, uključujući naravno upliv na Tursku, članicu NATO koja je sused Sirije, a videli smo da je došlo do tragičnog incidenta s turskim avionom i osuđujemo najoštrije obaranje tog aviona od strane sirijskih snaga", podvukao je čelnik Atlantskog saveza.
Upitan kako vidi činjenicu da Moskva s velikom zabrinutošću gleda na izgradnju američkog i NATO "raketnog štita" u Evropi, jer smatra da je to pretnja Rusiji, Rasmusen je uzvratio da to uopšte nije osnovano.
"Zato što Rusiji takođe preti, ili može pretiti raketni napad, takođe je u njihovom (ruskom) interesu da se izgradi delotvorna odbrana od raketnih udara, tako da ako mi uspostavimo saradnju između NATO raketnog sistema i ruskog raketnog sistema, možemo da stvorimo opštu mnogo delotvorniju zaštitu", naveo je Rasmusen.
On je napomemnuo da NATO ni politički naravno nema "nikakve namere da napadne Rusiju" i podsetio da su NATO i Rusija pre 15 godina potpisali zajednički dokument o saradnji, u kojem su stavili do znanja da jedni protiv drugih neće upotrebiti silu.
"NATO ostaje privržen toj deklaraciji i mi nećemo upotrebiti silu protiv Rusije i nadamo se da je i Rusija privržena toj izjavi i da neće upotrebiti silu protiv nas... Ne bismo ni očekivali da Rusija primeni silu protiv nas, tako da politički mi, razume se, nemamo nameru da napadnemo Rusiju", rekao je.
Konačno, dodao je Rasmusen "mi smo rekli Rusima da bi najbolji način da se oni uvere da naš sistem nije uperen protiv njih bio da sad s nama sarađuju i, štaviše, predložili smo da uspostavimo dva centra sa zajedničkim štabom".
"Oni bi mogli biti okvir za razmenu podataka, pripreme vežbi, zajedničke procene pretnji, itd, tako da Rusi mogu da vide da naš sistem nije pretnja Rusiji", dodao je generalni sekretar NATO u intervjuu Beti.
