Skače u nepoznato sa ruba svemira!
Feliks Baumgartner u aprilu želi da sruši rekord Amerikanca Josefa Kitingera iz 1960. On će skočiti iz stratosferskog balona sa visine od 36.576 metara. Jedina zaštita pri slobodnom padu Baumgartneru će biti skafander kakav nose astronauti.
Ekstremni padobranac, Salzburžanin Feliks Baumgartner objavio je u četvrtak u Njujorku nameru da će u aprilu srušiti jedan od najpostojanijih svetskih rekorda skokom sa ruba svemira. Stratosferskim balonom, odeven u astronautski skafander, želi da se podigne na visinu od 36.576 metara, što je krajnja granica dometa takvih letilica, i odatle da se "sruči" prema Zemlji i prizemlji padobranom.
|
Padobran je otvorio na visini od 5.500 metara. Baumgartner ne samo da će skakati sa veće visine, nego će padobran otvoriti još kasnije. Tim skokom bi trebalo da sruši najmanje četiri svetska rekorda. |
U akciji "Excelsior" Kitinger je pre 50 godina slobodno padao četiri minute i 36 sekundi, pri čemu je postigao brzinu od 988 kilometara na sat.
Projektom “Red Bull Stratos, Misija na rub svemira” želi da sruši rekord Amerikanca Josefa Kitingera koji je svoj rekordni skok s visine od 31.300 metara izveo 16. avgusta 1960. godine. Velikan američkog vazduhoplovstva pridružio se Austrijancu na objavi te namere za medije.
Izvođenje takvog skoka ni na koji način nije jednostavno. Na velikim visinama vladaju gotovo svemirski uslovi: praktično je vakuum, temperature su vrlo niske, a pri takvom skoku u retkom vazduhu svojim golim telom dva puta će probiti zvučni zid. Proračuni kažu da bi, pre nego što zakoči na podzvučne brzine, u slobodnom padu mogao da dostigne brzinu od 1.200 kilometara na sat!
Baumgartner je čovek koji je prvi skočio s tornjeva Petronas u Kuala Lumpuru, sa zgrade Taipei 101, nekada najviše zgrade na svetu, 2003. godine skokom u kombinezonu s krilcima preleteo je kanal Lamanš, na Velebitu je izveo rizičan skok u grotlo 200 metara duboke zakrivljene jame Mamet.
Dr. Jonatan Klark iz tima koji se brine za organizaciju tog skoka medicinski je vođa poduhvata. Kao hirurg učestvovao je u šest misija "space shuttlea", ali sada je pred sasvim drugačijim izazovom:
"Ovo je korak u nepoznato. Niko ne može tačno predvideti kako će ljudsko telo reagovati kad postigne brzinu veću od zvuka, a to moramo da saznamo. Svemirski programi budućnosti moraju da računaju i na spašavanje pilota i astronauta skokom s velike visine."
