Rusi rado idu u vojnike
Oko 44 odsto Rusa spremno je da se pridruži vojsci i brani svoju zemlju u slučaju rata, dok je samo deset odsto njih reklo da bi radije emigrirali u neki sigurniju zemlju, pokazuje istraživanje javnog mnjenja koje prenose svetski mediji.
Od onih koji su spremni da se bore, 23 odsto je reklo će se odazvati poslije vojnog poziva, a 21 odsto da će ići na front kao dobrovoljci. Oko 26 odsto ispitanih Rusa je reklo da se neće odazvati pozivu, a 20 odsto nije moglo da odgovori na to pitanje.
U anketi, koju je krajem maja sproveo centar Levada, učestvovalo je 1.600 građana Rusije, a ovo prvo pitanje postavljeno je povodom Dana sećanja i tuge koji se obeležava danas - u znak sjećanja na početak Velikog otadžbinskog rata.
Druga pitanja postavljena u anketi više imaju veze sa istorijom nego sa sadašnjošću. Oko 50 odsto ispitanika je reklo da je napad nacističke Nemačke na SSSR bio iznenađenje za sovjetske vlasti, dok 43 odsto ispitanih da veruje da su sovjetski lideri znali za planirani napad.
Na pitanje kako je zapadna Njemačka uspela brzo da se oporavi od posledica rata i izgradi jaku socijalnu državu, 40 odsto ispitanih smatra da to ima veze sa činjenicom da Nemačka nije morala da podržava svoje saveznike širom sveta, kao što je to činio Sovjetski Savez.
Oko 32 odsto ispitanih je reklo da Nemačka nije trošila novac na trku u naoružanju, a 24 odsto njih je njen ekonomski uspon doveo u vezu sa pomoći SAD Nemačkoj.
Oko 21 odsto ispitanih smatra da razlog za to leži u činjenici da je zapadna Nemačka gradila tržišnu ekonomiju sa jakom konkurencijom.
Što se tiče problema ratnih veterana u Rusiji, 56 odsto ispitanih je reklo da ruske vlasti pristupaju ovom problemu na zadovoljavajućem nivou, a 39 odsto građana smatra da vlasti ne posvećuju dovoljno pažnje veteranima.
