Predlog za Balkan: “Albanski Beneluks“
Albanija, Kosovo, Makedonija i Crna Gora treba da se udruže u trajnu strukturu, sličnu Beneluksu, koja bi dala novi podsticaj pripremama za članstvo u Evropskoj uniji - ideja je koju u zajedničkom tekstu objavljenom na portalu ”EU observer” iznose Ginter Felinger, austrijski ekonomista koji živi u Albaniji, i Ekrem Krasnići, novinar rođen na Kosovu, koji živi u Briselu.
Oni napominju da je važno ubediti svetsku javnost da predlog nije ”neka vrsta velike Albanije na mala vrata”.
- Moglo bi da se počne međuvladinim sporazumom Albanije i Kosova o stvaranju tehnokratskog sekretarijata za sprovođenje mera, koji bi pratio poziv Makedoniji i Crnoj Gori da se pridruže - predlažu Krasnići i Felinger.
Po njihovoj oceni, četiri susedne zemlje se dobro uklapaju - sve su veoma konkurentne kada je reč o privlačenju stranih investitora i imaju drugačiju istoriju i etničku mešavinu od Bosne i Srbije na severu. Prioritet nove strukture trebalo bi da bude trgovina i liberalizacija carina, borba protiv organizovanog kriminala, razvoj regiona, infrastruktura i razvoj regionalnog finansijskog tržišta.
”Šengen”Kosovski i albanski predsednik su još 2009. godine dogovarali ”balkansku šengensku zonu”, odnosno bezvizni režim za Makedoniju, Crnu Goru, Albaniju i Kosovo, koji bi se zasnivao na modelu regiona Beneluksa. Objašnjeno je da bi to bio primer čvrste regionalne saradnje sa namerom ubrzanja evropskih integracija. |
- Od kraja 2012. godine nastalo bi tržište za osam miliona ljudi sa slobodnim protokom robe, usluga, kapitala i ljudi, koje bi odmah donosilo korist, umesto da se čeka na pristup EU. Plan je ambiciozan, ali nema vremena za gubljenje - ističu dvojica autora.
Situacija je, ukazuje se, posebno loša na Kosovu, kao najmanje razvijenom.
”Hrvatska je postigla pun teritorijalni suverenitet 1995. godine, a postaće članica 2013. Ako uzmemo u obzir da je Kosovo danas gde je Hrvatska bila 1995. godine, mogli bismo da predvidimo ulazak u EU 2030. To je predaleko”.
Razvoj će, zaključuje se, biti mnogo brži ako se granice ”ostave po strani” i ekonomska saradnja, uz podršku EU i SAD, postane najviši prioritet četiri zemlje.
