Čvršća Unija ili raspad!

Odnosi između Evropskog parlamenta (EP) i vlada država EU usijali su se jer su prošle nedelje ministri unutrašnjih poslova Šengena odlučili da oduzmu mogućnost parlamentu da odlučuje o eventualnoj privremenoj suspenziji šengenskog ugovora iako je EP zakonodavno telo Unije.

Zbog toga poslanici Evropskog parlamenta oštro su kritikovali ponašanje Brisela po pitanju upravljanja šengenskim prostorom i upozorili da ukoliko ne dođe do budžetske i političke federalizacije - Evropskoj uniji preti raspad.

Evropa na prekretnici: Poslanici Evropskog parlamenta ogorčeni odlukama ministara unutrašnjih poslova članica Unije

 

Tako su poslanici EP podržali juče na plenarnom zasedanju u Strazburu ogromnom većinom predlog Evropske komisije o osnivanju Evropske bankarske Unije za kontrolu banaka i depozit garancija, kao i predlog o investiranju 100 milijardi evra u "velike radove" za pokretanje ekonomskog rasta.

Iz poslaničkih redova čuo se i predlog da Evropska unija treba da raspolaže svojim suverenim finansijskim izvorima i budžetom koje neće deliti sa zemljama članicama kako je vlade država ne bi držale u "šaci".

Izlažući svoj plan obnove ekonomije EU predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je da je Evropa na prekretnici. On je osudio "kapital" koji kao da ne vidi koliko je rešavanje krize hitno.

Usvajanjem predloga kojima se otvoreno podstiče stvaranje federalne evropske nad-države, Evropski parlament i Evropska komisija bacili su juče rukavicu Evropskom savetu sastavljenom od šefova država i vlada koji će se okupiti na redovnom samitu 28. i 29. juna u Briselu.

Šefovi država i vlada moraće da se izjasne o predlozima Evropskog parlamenta i Komisije.

Sasvim je izvesno da će predstojeći samit početi u "ratnoj" atmosferi između evropskih institucija jer vlade država Unije zagovaraju sasvim suprotnu viziju evropske budućnosti - onu koja EU vidi kao labavu međuvladinu organizaciju.

Jučerašnja rasprava u Evropskom parlamentu pokazala je da je EU pred istorijskom prekretnicom: ili će se federalizovati u jednu budžetsku i političku celinu ili će se raspasti. Nije isključena ni treća mogućnost uspostavljanja nove arhitekture Unije u kojoj bi postojalo jedno čvrsto federalizovano jezgro oko kojeg bi gravitirala neka vrsta "Evrope oko Evrope".
 

- Da li smo spremni da napravimo skok ka zajedničkom političkom suverenitetu? Ovo je težak trenutak, ali samo u takvim situacijama napredujemo. Vlade država EU treba jasno da odgovore na pitanje da li žele da grade evropsku budućnost ili se opredeljuju za Evropu 27 vlada - rekao je Žozef Dol, šef grupe desnog centra - Narodne partije Evrope u nadahnutom govoru, pobravši veliki aplauz svih političkih grupa.

On je dodao da je EP glas naroda i da predsednik EP treba da prisustvuje zasedanjima vlada Unije okupljenih na evropskim samitima isto onako kako je uvek prisutan predsednik Centralne evropske banke.

Lider Zelenih Daniel Kon Bendit bio je još konkretniji predloživši da EU ubuduće raspolaže sopstvenim finansijskim izvorima što znači da sa državama članicama prestane da deli prihode od taksi za ugljen dioksid, mobilnu telefoniju i buduću taksu na finansijske transakcije.

- Samo ako EU ima svoj budžet - imaće i svoj suverenitet - zaključio je Daniel Kon Bendit.

Pripadnik manjine evro-skeptika u Evropskom parlamentu Nejdžel Farejdž zaključio je da je "Titanik dotakao santu leda, a nema dovoljno pojaseva za spasavanje".

Njegov istomišljenik, takođe Britanac Rodžer Helmer poručio da EU preostaje jedino da se raspadne jer je "evro u ruševinama", da bi mu belgijski poslanik, bivši premijer Gij Ferhofštat odgovorio da Evropa nije problem "nego je problem što je nema dovoljno".