Vize po kratkom postupku

Ministri evropskih država članica Šengenskog ugovora jednoglasno su se u Luksemburgu dogovorili da uvedu mogućnost zatvaranja unutrašnjih granica, uvođenje viza i pogranične kontrole u slučaju izuzetnog pritiska imigranata.

Tekst ugovora podrazumeva da države ne mogu jednostrano da uvedu kontrolu na svojim granicama već u dogovoru sa ostalim članicama Šengenskog ugovora koji uz Norvešku, Island, Švajcarsku i Lihtenštajn čine 22 države Evropske unije.
 

Značajna novina je i to što Evropski parlament neće moći da blokira sprovođenje ovih odluka uprkos tome što je zvanično zakonodavno telo EU. Ministri su na kraju odbili i mogućnost da za njihovu primenu bude nadležna specijalna izvršna komisija EU tim pre što u Šengenu postoje četiri zemlje koje nisu članice EU.

"Period privremene kontrole trajaće šest meseci u slučaju izbijanja takozvanih izuzetnih situacija. On će moći da se produžava za novih šest meseci", precizira se u tekstu ministarskog dogovora.

U slučaju unapred predviđenih velikih događaja kao što je fudbalsko prvenstvo u Poljskoj privremena kontrola moći će da se uspostavi u toku jednog meseca, a u slučaju "hitne situacije" u toku 10 dana.

Više ministara EU kao primer zabrinjavajuće situacije istaklo je pritisak imigrantskog talasa iz Turske ka Grčkoj, koji evropska policija Fronteks ne uspeva da kontroliše i koji se preko balkanskih zemalja preliva ka zapadnoj Evropi.
 

Povodom oduzimanja mogućnosti Evropskom parlamentu kao zakonodavnom telu EU da blokira odluke o privremenom ukidanju Šengena, Martin Šulc, socijalista i predsednik Evropskog parlamenta, saopštio je preko društvene mreže Tviter da "uznemirava što nacionalne države pokušavaju da isključe predstavnike građana iz odlučivanja o pitanjima vezana za prava pojedinaca". On je dodao da će EP nastaviti da se bori za fundamentalno pravo slobode kretanja.
Lider poslaničke grupe evropskih liberala (ALDE) Gi Ferhofštat je otišao korak dalje i saopštio da je "Savet ministara unutrašnjih poslova EU ovom odlukom objavio rat Parlamentu".
Šulc i šefovi poslaničkih grupa su najavili da će od danskog predsedništva Saveta zatražiti objašnjenje za ovu odluku i da će zahtevati da se ona preispita.

Dogovor o mogućnosti privremenog zatvaranja izazvao je i veliko nezadovoljstvo kako evropske komesarke za unutrašnje poslove Sesilije Malstrem po kojoj je reč o popuštanju pred rastućim pritiskom krajnje desnice.

- Ovde nije reč ni o kakvom evropskom mehanizmu. Ovo je dogovor koji nas ostavlja na milost i nemilost populističkim pritiscima - rekla je Malstremova aludirajući na politiku vlada država EU čiji je prvi cilj sprečavanje odliva glasača ka sve jačim strankama krajnje desnice.