FOTO: Unakažene u ime porodične časti
Brojke za 2011. godinu su bile 943, 9, 98, 47 i 38. U Pakistanu to nije bila dobitna kombinacija na lotu, već redom, broj žena koje su ubijene, kojima je odsečen nos, koje su fizički mučene, koje su zapaljene i na koje je prosuta kiselina - sve u ime porodične časti. Ovo su samo zvanične brojke kojima raspolaže Pakistanska komisija za ljudska prava.
Posle šest godina zlostavljanja, Alahi Raki muž je nožem odrezao nos i izdrao se na nju: "Više nisi lepa"! Zatim joj je britvom zarezao desno stopalo, čime ju je kaznio jer je izašla iz kuće bez njegove dozvole. "Žena je žena samo u kući, na ulici je kurva!", poručio je njen muž i tako se opravdao pred sredinom koja odobrava njegov zločin.
Ovo se dogodilo pre 32 godine, kad je Raki imala samo 19 godina. Za muža se udala s 13. Svoje unakaženo lice je godinama skrivala pod velom, sve dok se jedan hirurg nedavno nije odvažio da joj skine kožu s rebara i od nje napravi nos.
U Pakistanu, nos je simbol porodične časti i zato tako čest predmet brutalnih napada od strane muževa ili odbijenih i uvređenih prosaca. Razlozi su često i sumnja na ženinu neveru, njena želja da se razvede ili "nedolično" oblačenje.
Slučajevi sakaćenja žena koji u Pakistanu uopšte dospeju do sudskog postupka obično završe oslobađajućom presudom ili vrlo kratkom kaznom. Na primer, Rakin muž je u zatvoru odležao samo 10 meseci. Oslobođen je jer je obećao da plati račune za njenu operaciju, što nikada nije učinio.
Istovremeno, bilo kakvi pokušaji da se zločini protiv žena u ime porodične časti zakonski regulišu nailaze na snažan otpor islamističke stranke koja javno podržava talibane u susednom Afganistanu, a u Pakistanu je deo vladajuće koalicije. Iako je predlog zakona koji kriminalizuje ovakve zločine prošao u donjem domu pakistanskog parlamenta, u gornjem je zaustavljen, uz obrazloženje da bi takav zakon "pozapadnjačio" Pakistan i uništio njegove tradicionalne porodične institucije. Osim toga, i dogovoreni brakovi zakonski više nisu dopušteni, ali ta praksa i dalje ostaje vrlo raširena, isto tako bez pravnih sankcija.
U Islamabadu, glavnom gradu Pakistana, deluje Fondacija za žrtve napada kiselinom koja pomaže ženama stravično unakaženih lica da se nose s društvenom stigmom, ali i potraže lekarsku pomoć. Tamo je pomoć našla i Raki. Iako je, kao i mnoge druge, pomišljala na samoubistvo posle onoga što joj se dogodilo, danas razmišlja drugačije. "Hvala Bogu da se nisam ubila", rekla je. "Život je blagoslov!"
