Zakupio sopstvenu dedovinu
Kristijan Šauška, naslednik mađarskog grofa Rohoncija, čvrsto je rešio da povrati svoje nasledstvo - Biserno ostrvo.
Pravo na imanje kraj Tise sa kojeg su se evropski dvorovi snabdevali nadaleko čuvenim dinjama, a potom još čuvenijim vinom krokan, Šauška ima kao direktni potomak po ženskoj liniji Gedeona Rohoncija, preduzimljivog i boemski nastrojenog plemića, prvog bostandžije nekadašnje Evrope, uspešnog u vođenju poseda kraj Novog Bečeja, što ga je u miraz donela njegova majka Izabela Sišanji.
Svoju nadu američki biznismen Kristijan Šauška polaže u nedavno usvojeni srpski zakon o vraćanju nacionalizovane imovine. Dokumentacija kojom se dokazuje vlasništvo nad Bisernim ostrvom je spremna, a advokatski tim beogradske kancelarije Savić uveliko procenjuje kada bi se zapušteni dvorac i 627 jutara zemlje, od kojeg je dobar deo pod vinovom lozom, mogli vratiti u posed direktnog potomka Rohoncijevih.
Koliko su Šauškine namere da se vrati porodičnom biznisu ozbiljne, ukazuje i to da je on već godinama vlasnik nekoliko vinogorja i vinarija u Mađarskoj. Jednog u Vilanjiju, a drugog u Tokaju, mađarskim gradićima poznatim po vinima.
Šauški nije bilo teško, bar nije odavao takav utisak, da ceo jedan dan provede sa novinarima iz Srbije, gosteći ih u svojoj vinariji u Vilanjiju, živopisnom gradiću na jugu Mađarske, i tako pokaže da bi još bolje rezultate mogao da postigne sa Bisernim ostrvom, tamo gde se priroda veličanstveno poigrala sa rekom Tisom i uz pomoć ljudskih ruku stvorila rezervat na kakav se retko nailazi u Panonskoj ravnici. I ono što je najvažnije - tamo gde je takva mikroklima da samo na obalama te mrtvaje može da uspeva, i nigde više, plemenita i osetljiva sorta muskat krokana. Ona što žene obara s nogu.
Ozbiljan posao još je na čekanju jer, kako priča dobro držeći šezdesettrogodišnji Šauška, veće investiranje će uslediti tek kada mu se vrati imovina. U međuvremenu, da bi sprečio propadanje imanja u periodu tranzicionog menjanja vlasnika i samozvanih zastupnika brenda krokan, Šauška je preko svog poslovnog partnera u Srbiji Bore Gvozdenca na javnom konkursu zakupio deo Bisernog ostrva.
- Kada sam sa gospodinom Borom ušao u posao i zakupio deo vinograda, krokan je bio skoro mrtav. Ovo što vam sada pokazujem ovde u Vilanjiju je način da vam se predstavim kao neko ko ozbiljno pristupa poslu i da ću tako ulagati i na Bisernom
Kocka se isplatila
|
ostrvu kada mi bude vraćeno - govori Šauška dok novinare provodi kroz savršeno čist i sa najsavremenijom tehnologijom opremljen vinski podrum.
Jer, kako priča, u Vilanjiju ima dobro grožđe i vino, u Tokaju i dobro vino i istoriju, ali na Bisernom ostrvu ima sve to i još nešto više - ima vodu, okruženje koje je idealno i za vino i za turizam, i sortu koja je jedinstvena. Skromno odgovara da je svestan svog porekla ali da nije siguran da li je i šta u karakteru nasledio od pradede Gedeona, poznatog kao Gede.
- Ne znam da li sam nešto nasledio od njega, on je umro 1929. i ja ga nisam upoznao. Bio je poslanik u parlamentu i jako je dobro organizovao posao. Sećam se da su moji roditelji i tetka pričali lepo o njemu, da se govorilo da je bio šarmantan - priseća se Šauška, vešto izbegavajući da ispriča priču koja je odavno prerasla u legendu i nadrasla bečejski rt, pa možda čak i bonvivanski karakter Gede Rohoncija.
A priča je filmska, jer sve što je radio grof Rohonci radio je sa strašću i bez odlaganja. Legenda kaže da je jedne noći na kocki izgubio Biserno ostrvo, ali ga je ubrzo i povratio, kladeći se da će zauzvrat pogoditi jabuku na glavi svoje žene Etelke! Uspeo je u suludoj nameri, žena se onesvestila, a posle u testamentu zaveštala da ne želi da je sahrane pored pustolovnog muža. Umeo je da napravi poslovnu imperiju, ali i da velike novce potroši na kocku, lumperajke i skupe kurtizane.
Kako odobrovoljiti Staljina
|