"EU je kao Titova Jugoslavija pred raspad"
"Nekada davno je u Evropi postojala konfederacija. Protezala se od Alpa do Jadrana i zahvatala liniju koja je razdvajala zapadni hrišćanski svet i Vizantijsko carstvo", napisao je američki list "Vašington post" povlačeći paralelu između Evropske unije i Jugoslavije.
Konfederacija je obećala da će zauvek zaustaviti ratove koji su kroz istoriju delili njene narode. Gradilo se jedinstvo i međuzavisnost kroz zajedničku valutu i slobodno kretanje rada i kapitala. Zalažući se za mir, jednakost i ljudska prava, konfederacija je ponudila "treće rešenje" koje se nalazi negde između okorelog američkog kapitalizma i neefikasnosti centralnog planiranja.
Takođe je ponudila alternativni centar moći zemljama koje nisu bile zadovoljne time da biraju svoje saveznike između Sjedinjenih Država, Kine i Rusije. Ali Jugoslavija je propala 1991. godine posle decenija eskalirajućih sukoba. Njen pad je bio propraćen obnovom etničkih sukoba krvavijih od borbi u Drugom svetskom ratu, koje je posleratna konfederacija nastojala da zaustaviti, piše "Vašington post".
"Neću preterivati u analogiji između Jugoslavije i današnje problematične Evropske unije. Jugoslovenski 'tržišni socijalizam' je bio više autoritaran nego evropska socijaldemokracija. Nije priča o 'bratstvu i jedinstvu' kod kuće i 'nesvrstanosti' u inostranstvu održala Jugoslaviju, već čelična ruka njenog vođe Josipa Broza Tita kojeg su, posle smrti 1980. godine, nasledili neuspešne i neizabrane birokrate", piše novinar "Vašington posta".
Kraj rivalstva SSSR-a i SAD-a je oslobodio napetost između istoka i zapada koji je spolja pomogao osnaživanju zajedništva jugoslovenskih naroda.
"Međutim, ne želim ni da podcenim tu analogiju. Kao i Evropska unija, i Jugoslavija je konstantno pokušavala da ispravi duboko ukorenjena rivalstva birokratskim putem, kako između Albanaca i Srba, tako i između Srba i Hrvata. Promene vođstva, dupliranje institucija i izmene ustava nikad nisu uspele da zaustave pomenuta rivalstva, iako su skoro svi narodi Jugoslavije govorili istim jezikom", nastavlja novinar "Vašington posta".
Tito je koristio ekonomski rast izazvan zaduživanjem da bi kupio mir, ali kada su računi došli na naplatu, fiskalne mere štednje su bile dodatni iritirajući faktor. Dakle, kriza s kojom se danas suočava Evropa nije u potpunosti bez presedana. Nije reč samo o ekonomskoj i finansijskoj krizi. Važnije pitanje je kako, i može li uopšte, ijedna multinacionalna konfederacija preživeti na kopnenoj masi između Urala i Atlantika? Kako Evropska unija može izbeći sudbinu svakog dosadašnjeg carstva ili konfederacije u evropskoj istoriji?
"Ukoliko stvari posmatramo na taj način, budućnost Evrope ne izgleda sjajno", poručio je za kraj novinar "Vašington posta".
