Kako je Albanija postala turistički raj?
Dve decenije od pada komunizma, Albanija je postala destinacija koja se preporučuje u najpoznatijim turističkim vodičima. Prihodi od turizma donekle su zato smanjili uticaj svetske krize na tu južnoevropsku zemlju.
Od zatvorene, nerazvijene zemlje sa 700.000 bunkera za odbranu od potencijalnih neprijatelja, što je sada posebna turistička atrakcija, Albanija je postala država koja čeka kandidaturu za ulazak u Evropsku Uniju.
Ta zemlja je prethodnih godina ostvarivala najviši privredni rast u regionu, ali Međunarodni monetarni fond je za 2012. godinu predvideo povećanje od samo 0,5 odsto. Prosečna plata je 380 evra, a cene su nešto niže nego kod nas.
Beni, učenik iz Tirane kaže da ekonomska situacija nije dobra. "Nemamo dovoljno novca, pa se istovremeno školujem i radim", dodaje Beni.
Oko milion Albanaca je u vreme najdublje krize u zemlji, pre petnaestak godina, otišlo u inostranstvo, najviše u Grčku. Tamo sada ostaju bez posla i vraćaju se kući, gde je nezaposlenost oko 14 odsto. "Moja supruga i ja smo inženjeri. Ostao sam bez posla, a ona ne radi, jer je na porodiljskom. Nije nam lako", kaže inženjer iz Tirane Ergis Metuli.
Ono što je Albaniji pomoglo da manje oseti udare globalne krize je turistički bum.
Albanski turizam je poslednjih godina u velikoj ekspanziji. U tu zemlju stiže sve više turista iz raznih zemalja, a u turističke gradove se dosta ulaže.
Ono što ide u prilog njene turističke ponude je 300 sunčanih dana godišnje i 450 kilometara duga obala na Jadranskom i Jonskom moru. U Draču, Valoni i Sarandi izgrađeni su brojni hoteli i drugi objekti, u kojima su usluge uglavnom jeftinije nego u okolnim turističkim zemljama.
Infrastruktura treba još da se sređuje, posebno putevi u unutrašnjosti, gde se pored Tirane najšečće posećuju Berat i Đirokastra, gradovi pod zaštitom UNESKO-a.
Nezaobilazna turistička odredišta su i arheološka nalazišta Butrint i Apolonija, Kruja, rodno mesto Skenderbega, i u pesmama opevana tvrđava u Skadru.
Slobodan Mićić iz "Kontiki travela" smatra da Albanija ima perspektivu za razvoj turizama. Albaniju je prošle godine posetilo oko tri miliona turista, pre svega iz zemalja regiona, što joj je donelo prihod od milijardu i po evra. Srbi za sada dolaze pojedinačno, ili u manjim grupama.
Gradonačelnik Sarande Stefan Ćipa ističe da ekonomska, turistička i kulturna saradnja Albanije i Srbije doprinose i jačanju političkih veza. Prema njegovim rečima, turisti iz Srbije su dobrodošli u Albaniju, uključujući i Sarandu. Kako kažu turistički poslenici Srbije i Albanije, posete na obe strane ubuduće će biti organizovanije i češće.
