Obamina neispunjena obećanja
Kada je pre godinu dana, 20. januara 2009, američki predsednik Barak Obama stupao na dužnost, pratili su ga neuobičajno velika podrška američkih građana (oko 70 odsto) i ogromna očekivanja čitavog sveta. U sudaru s realnošću, podrška i očekivanja su danas manji (svega 45 odsto Amerikanaca ga hvali), a sam predsednik se, kao mnogi pre njega, suočio s ograničenjima predsedničke moći u zemlji i uticaja najveće svetske sile na globalnom planu.
List "Fajnenešel tajms" ukazuje na to da birači ne cene dovoljno činjenicu što je Obama doneo paket za podršku američkoj privredi, vredan 787 milijardi dolara, koji se pokazao kao spasonosan jer je sprečio dalje propadanje američke ekonomije u recesiju i doprineo oporavku privrede koja od trećeg tromesečja 2009. beleži rast.
Bela kuća ističe da je zahvaljujući naporima administracije sačuvano dva miliona radnih mesta. SAD su, uprkos tome, prošle godine ostale bez više od četiri miliona radnih mesta.
Na spoljnopolitičkom frontu, situacija je bolja, ali očekivanja ni tu nisu u potpunosti ispunjena. Dolazeći na vlast, Obama je obećao zatvaranje zatvora u Gvantanamu, povlačenje vojnika iz Iraka, rešavanje situacije u Avganistanu, spremnost na dijalog s protivničkim režimima, kao i postavljanje na nove osnove odnosa s Rusijom i Kinom, ali i evropskim saveznicima.
Haiti test Obamine diplomatije
Britanska štampa ocenjuje da je Haiti važan ispit za diplomatiju američkog predsednika Obame. Vašington se maksimalno trudi da pokaže da vojsku i pomoć šalje na Haiti, koji smatra suverenom državom, bez ikakvih loših namera, u okviru međunarodne spasilačke i humanitarne operacije, pokušavajući pri tom da bude što diskretniji u pružanju pomoći. Problem je u tome što su SAD jedina zemlja sveta koja raspolaže kapacitetima da isporuči pomoć u razmerama koje nalaže težina krize. |
