Ubili pogrešnog Karlosa?!
Zbog loše policijske istrage, nezainteresovanosti tužilaštva i neverovatno nesrećnog spleta okolnosti Karlos de Luna je osuđen na smrt i pogubljen 1989. godine za zločin koji nije počinio. De Luna se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, sa pogrešnim imenom i izgledom.
Policiji američke države Teksas bilo je dovoljno što likom podseća na ubicu i što živi blizu, pa da pogrešnom čoveku da smrtonosnu injekciju. Karlos de Luna pogubljen je 1989. godine zbog ubistva radnice Vande Lopez na benzinskoj pumpi u primorskom gradu Korpus Kristi šest godina ranije.
Međutim, policijski dosije sa dokazima mogao bi da pokaže da je ovo tragičan primer zamene identiteta koji je naveo teksašku policiju da smrtonosnom injekcijom presudi pogrešnoj osobi.
Izveštaj na 400 strana kojim se tvrdi da je u ovom slučaju ubijena pogrešna osoba sastavio je tim sa Kolumbija univerziteta predvođen profesorom Džejms Libmantom. U njemu se nudi nekoliko dokaza, kao i navoda o lošem policijskom vođenju slučaja i prikupljanju dokaza, da pravi ubica nije nesrećni Karlos de Luna već Karlos Hernandez.
U njemu se zaključuje da je De Luna glavom platio za zločin koji verovatno nije počinio. Loše odrađen policijski posao, tužilaštvo koje nije uspelo da krivično goni drugog osumnjičenog i veoma loša odbrana sve zajedno su doprineli ovoj tragičnoj grešci.
"Rekao bih da je ovo klasičan primer nonšalantnosti. Delovao je kao uobičajen slučaj, ali mi smo pronašli da su postojale snažne tvrdnje o nevinosti", kaže profesor Libmant.
De Luna je sve vreme otkad je uhapšen tvrdio da je nevin. Policija i tužilaštvo su ga sumnjičili za ubistvo Vande Lopez na pumpi "Sigmor Šamrok" 4. februara 1983. godine. On je te noći pronađen kako se krije ispod jednog pik-apa nekoliko blokova odatle.
Posle toga na sudu prilikom donošenja presude krucijalna su bila svedočenja ljudi koji su bili na benzinskog pumpi to veče. Jedan od ljudi koji su sipali gorivo rekao je da je siguran da je video De Lunu na pumpi kako stavlja nož u džep.
Druga mušterija je svedočila da je videla De Lunu na vratima benzinske pumpe u trenutku kada je čula da gospođa Lopez viče u pomoć. I jedan par je identifikovao De Lunu kada im je policija dala slike prilikom identifikacije.
Ipak, novi izveštaj došao je do zaključka da nijedan od svedoka nije video De Lunu izbliza da bi bio potpuno siguran. Imajući u vidu, kako se navodi u izveštaju, da su De Luna i Hernandez skoro identični svako bi mogao da se prevari u identifikovanju ubice.
Sve to, zajedno sa De Luninim već tada podebelim dosijeom, koji je uključivao presudu za pokušaj silovanja i krađu automobila, učinilo je da policija i tužilaštvo budu ubeđeni da su uhvatili pravog krivca.
Zvaničnici koji su vodili De Lunin slučaj znali su da je sve gotovo, pogotovu imajući u vidu da čak i advokat odbrane nije prihvatao njegove tvrdnje da nije ubica već da je to Karlos Hernandez.
Da stvar po De Lunu bude gora, prvih nekoliko meseci nije uopšte želeo da kaže ime onoga na koga sumnja pošto se plašio Hernandeza.
De Luna je svedočio da je Hernandeza video kako izlazi iz pumpe i kako se bori sa Lopezovom. Ali kada je čuo zvuk sirena pobegao je sa lica mesta zato što, kako je rekao, nije želeo da upadne u nevolje.
Nažalost, ni policija a ni tužilaštvo, pa ni njegov advokat, nisu želeli da poveruju u ovu verziju niti da je istraže. Ubrzo nakon toga osuđen je na smrt, a 1989. godine i ubijen.
