"Robin Hud" za glasove siromašnih
Upravo predstavljeni Federalni budžet za narednu finansijsku godinu, komentatori u štampi opravdano zovu budžetom Robina Huda, jer će merama Ministra trezora Vejna Svona pozamašna sredstava biti sakupljena oporezivanjem bogate rudarske industrije. Nizom mera, vlada će pokušati da kupi glasove birača pred naredne izbore, posebno porodica sa niskim ili srednjim primanjima, koje će znatno biti pogođene novim porezom na emisiju štetnih gasova u atmosferu.
Međutim ne trebaju baš svi da budu oduševljeni slatkorečivim najavama o značajnim i izdašnim izdavanjima za porodice. Naime ukoliko bračni par zajedno ostvaruje primanja od 115.000 dolara, gotovo da neće videti nikakvu finansijsku korist iz najavljenih budžetskih mera. Ukoliko ste samac ili samica bez dece, od budžeta ne očekujte gotovo ništa, navode ekonomisti.
Dodatna 1,1 milijarda dolara biće potrošena na učenike srednjih i osnovnih škola, prekvalifikaciju osoba koje traže posao kao i nezaposlene roditelje, koji će dobiti između 210 i 350 dolara pomoći.
Putnici u inostranstvo prilikom kupovine avionske karte moraće da plate 55 dolara izlaznu taksu iz zemlje i dodatne troškove sigurnosnih kontrola koje će poskupeti za 8 dolara, čime će država u budžetu da uštedi 610 miliona dolara.
Najveći rezovi predviđeni su u Vojsci Australije, što podrzumeva odlaganje kupovine novih borbenih aviona, smanjenje administracije ali je najavljeno finansiranje izgradnje nove podmorničke flote u Adelejdu.
Najveće kritike Zelenih, koalicionog partnera Laburista, kao i dobrotvornih organizacija, izazvala je odluka da se osetno smanji pomoć namenjena zemljama u razvoju. Ranije je vlada najavila da će povećati pomoć za inostranstvo za 50 centi na svakih 100 dolara nacionalnog prihoda do 2015. godine. Međutim program će sada početi da se realizije sa godinu dana odlaganja. Dobrotvorne organizacije upozorile su premijerku Džuliju Gilard, da će ovom odlukom biti dovedeni u opasnost mnogi životi ugroženih ljudi u inostranstvu.
Neke porodice mogu da očekuju i smanjenje pomoći u odnosu na sredstva koju sada primaju od države kroz šemu Poreske olakšice za porodice, deo A. Naime roditelji tinejdžera koji napune 18 godina prestaće da primaju ovu pomoć od države, dok je sada primaju dok njihova deca napune 21 godinu života.
Čak 100.000 nezaposlenih samohranih roditelja, prestaće da prima pomoć za roditeljsko staranje dece, a umesto nje će primati pomoć za nezaposlene. To znači i da će oni morati aktivno da se uključe u potragu za poslom kada njihovo najmlađe dete napuni osam godina.
Stariji radnici koji su do sada bili nagrađivani dodatnim poreskim olakšicama, da i posle ispunjavanja uslova za starosnu penziju, ostanu na radnim mestima, sada će ostati bez te privilegije. Pomoć će biti ukinuta tokom 2013. godine a na taj način vlada će dodatno uštedeti 255 miliona dolara. Međutim ušteđena sredstva će biti preraspoređena na programe obuke, kako bi poslodavci zapošljavali osobe starije od 55 godina koji su duži vremenski period na Birou za nezaposlene.
Posle stupanja na snagu poreza na ispuštanje ugljen dioksida u atmosferu, većina porodica može da očekuje jednokratnu finansijsku pomoć od države. Pomoć će biti isplaćivana porodicama koje primaju pomoć od Centrelinka. Takođe preko milion porodica sa niskim ličnim primanjima od jula 2013. godine dobiće pomoć u iznosu od 300 dolara a neke i 600 dolara.
Pomoć od 100 do 600 dolara
Budžet ministra trezora Vejna Svona dodatnim oporezivanjem kompanija za eksploataciju rudnog bogatstva u iznosu od pet milijardi dolara, planira da sa preko 1,8 milijardi dolara pomogne 1,5 miliona domaćinstava u Australiji. Ovu pomoć, u iznosu od 100 pa do 600 dolara mogu da očekuju od jula naredne godine. Međutim porodice sa dvoje dece ispod 12 godina, ukoliko zbirno zarađuju preko 112.000 dolara godišnje, od države mogu da računaju na pomoć od samo 200 dolara i to kroz šemu Poreske beneficije za porodice, deo A.
SVON: Nastavlja se smanjenje kamata
Novi budžet otvara mogućnost Centralnoj banci da nastavi smanjenje kamatne stope i tokom narednog perioda. Ministar Vejn Svon ubeđen je da će vlada smanjiti budžetsku potrošnju, a da će pri tom pružiti pomoć porodicama i onima sa nižim primanjima.
- Godine deficita zbog svetske recesije su iza nas. Ovo je početak ostvarivanja budžetskog viška. Naš proračun se zasniva na budžetskim uštedama, ali će one zaobići socijalno ugrožene kategorije građana i naše vojne trupe. Sve to ne dovodi dalja ulaganja države u proizvodnju. Budžetski viškovi će biti zaštićeni od moguće svetske ekonomske krize i omogućiće Centralnoj banci dalje smanjenje kamatne stope, kao što je učinjeno prošle nedelje, rekao je Vejn Svon.
Najveći teret na bogatima, činovnicima i pušačima
Kompanije, državni činovnici, pušači i bogati penzioneri moraće da nose najveći teret ozbiljnih rezova koje predviđa budžet Vejna Svona, te mu pomognu da do kraja naredne finansijske godine ostvari planirane uštede od čak 1,5 milijardi dolara.
Privreda će ostati bez ušteda u poslovanju, jer je Federalna vlada u poslednjem trenutku odustala od smanjenja poreza, kako bi kroz prodične isplate pomogli domaćinstva sa najnižim primanjima.
Bogati penzioneri ostaće bez poreskih olakšica, koje su predviđene izmenama poslovanja super fondova, a njihova ušteđevina će biti dodatno oporezovana.
Pušačima će biti dozvoljeno da kupe samo 50 komada cigareta u fri-šopu, odnosno dve paklice umesto dosadašnjih 250 cigareta. Ovom merom država planira uštedu od 600 miliona dolara, ali kako tvrde još važnije, pomoćiće odvikavanju od ove loše navike.
Olakšice u zdravstvu iznad troškova od 5.000 dolara
Bolesni i pacijenti bolnica koji se muče da plate svoje troškove lečenja, mogu da računaju na još manje poreske olakšice od države. Po prvi put od jula ove godine uvodi se test procene prava na poreske olakšice za medicinske troškove. To znači da će pojedinci koji zarađuju 84.000 dolara godišnje i bračni parovi sa primanjima preko 168.000 biti pogođeni promenama. Pacijenti će moći da ostvaruju poreske olakšice na medicinske troškove, tek kada visina potrošenih sredstava pređu 5.000 dolara, ali će pacijenti moći da računaju na povraćaj od samo 10 odsto - samo polovinu novca nego sada. Međutim, lakše će se ostvarivati poreske olakšice na preglede kod lekara opšte prakse.
Preti rast nezaposlenosti?
Predstavnik opozicije za ekonomska pitanja Džo Hoki ne veruje da vladinim najavama o postizanju budžetskog viška. On smatra da budžetske mere nisu dovoljno oštre kako bi se u privredi ostvario višak. Uz to tvrdi da su budžetski podaci konfuzni.
- Zaključak je da je Federalna vlada projektovala budžet na visokim porezima, to je konfuzan budžet koji ne šalje jasnu poruku privredi Australije. Mnogi će biti razočarani kada vide detalje budžeta. U budžetu se ne govori mnogo o proizvodnji, njenom daljem rastu, nezaposlenost će rasti. Predviđanja vlade su se pokazala kao pogrešnim. Ove godine vidimo gubitak u budžetu od 22 milijarde dolara, a oni nam govore da će već naredne godine ostvariti višak, rekao je Džo Hoki.
Predsednica stranke Zelenih Kristin Miln, kritikovala je smanjenje pomoći zemljama u razvoju. Vlada tvrdi da je njena pomoć samo odgođena za godinu dana, kako bi budžet došao u višak. Senatorka Miln tvrdi da će ova odluka vlade, dodatno oslabiti uticaj u zemljama u regionu.
- Naše komšije, 18 od 26 zemalja su zemlje u razvoju i njima neće biti u interesu što im smanjujemo pomoć, rekla je Kristina Miln.
Federacija etničkih zajednica Australije (FEčA) saopštila je nadu da će Federalna vlada ipak povećati kvotu izbeglica, kojima će se dozvoliti useljenje u zemlju. Budžet predviđa da se zadrži odluka od 14.000 useljeničkih mesta za izbeglice i humanitarne vize. Međutim za 5.000 mesta biće povećana kvota namenjena migrantima sa stručnim kvalifikacijama, sa 185.000 na 190.000 mesta. Predsednik FEčA-e Pino Miljorino zatražio je da vlada bude velikodušnija i prema izbeglicama.
Ekspresni vodič kroz budžet
Sa 515 miliona dolara biće smanjena lista čekanja pacijenata na državne stomatološke usluge. Zubari koji žele da svoje ordinacije presele u ruralnim delovima zemlje, biće pomognuti sa po 120.000 dolara.
Izdvajanjem od 233,7 miliona dolara biće stvorena elektronska baza podataka pacijenata. Proizvođači automobila Holden, Ford i Tojota, kao i australijski proizvođači delova dobiće pomoć od 25 miliona dolara.
Uvode se rigorozne mere na zloupotrebe u sektoru obuke učenika na stručnoj praksi, čime će država uštedeti 353 miliona dolara. Uvodi se novih 40.000 paketa za pomoć starim osobama koje žele da negu primaju u svojim kućama, umesto u staračkim domovima.
Sa 1,2 milijarde dolara poslodavci će biti podsticani za zapošljavaju ljude u godinama.
Izdvajanjem od 38,8 miliona dolara Univerziteti će biti pomognuti da se izbore sa čak 770.000 studenata koji će do 2015. godine upisati studije. Novi bonus za decu školskog uzrasta u iznosu od 410 dolara godišnje, na za roditelje učenika osnovnih škola i 820 dolara za srednjoškolce.
Od 1. jula je najavljeno je smanjenje poreza u iznosu od 5 milijardi dolara i isplate od 3 milijarde dolara za socijalno ugržene porodice, kao pomoć zbog uvođenja poreza na emisiju štetnih gasova u atmosferu. Država neće smanjiti najavljeni porez od jedan odsto korporacijama.
Porodice će ostvariti finansijsku korist od dodatnog oporezivanja rudarskih kompanija, pa će im kroz razne ispate biti dodeljeno 1,8 milijardi dolara. Obavezno izdvajanje poslodavca u superfondove, biće progresivno povećan sa devet na 12 odsto do 2019. godine. Radnici sa primanjima nižim od 37.000 dolara od 1. jula mogu da očekuju jednokratnu uplatu države u njihov penzioni fond u iznosu od 500 dolara.
Zaposleni stariji od 50 godina koji u penzionom fondu imaju manje od 500.000 dolara, mogu da očekuju pomoć države uplatom od 25.000 dolara (maksimalno 50.000 dolara) do 1. jula 2014 godine.
Roditelji, koji imaju pravo, mogu da računaju na pomoć za plaćanje 50 sati smeštaja dece u vrtiće i obdaništa, ukoliko najamnje 15 sati nedeljno provode na ličnom usavršavanju i školovanju.
Na popularisanje fudbala kao sporta u Australiji država izdvaja 15,5 miliona dolara, deo sredstva će biti utrošen na izgradnju fudbalskih terena. Za vrhunske sportiste biće izdvojeno 170 miliona dolara.
Uvode se zdravstvene olakšice za podnosioce viza za Australiju, čime će država tokom naredne četiri godine uštedeti 4,6 miliona dolara. Broj mesta namenjenih za useljenje školovanih migrana biće povećan za 5.000.
Zapošljavanje novih 500 službenika Federalne policije. Izdavajanje 264 miliona dolara za rigorozniju kontrolu granica, kojom bi se smanjio broj ilegalnih brodova sa azilantima.
