Tajm: Rat u Siriji kao onaj u Bosni
Gotovo 15 meseci od početka pobune u Siriji, jasno je da je predsednik Bašar al-Asad izbegao sudbinu lidera Egipta ili Libije i umesto toga sledi primer bivšeg srpskog diktatora Slobodana Miloševića, piše američki Tajm.
Specijalni izaslanik UN za Siriju Kofi Anan rekao je u utorak u Savetu bezbednosti UN da je taj mirovni plan poslednja nada kako bi se sprečilo da Sirija potone u potpuni građanski rat.
Međutim, razlog zbog kojeg primirje i politički dijalog još nisu zaustavili sukobe, iako je prekid vatre zvanično dogovoren pre mesec dana, jeste taj što je Sirija praktično već u građanskom ratu.
"Skoro 15 meseci nakon početka pobune u Siriji, jasno je da je predsednik Bašar al-Asad izbegao sudbinu egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka i libijskog lidera Moamera Gadafija. Umesto toga, Asad sledi primer bivšeg srpskog diktatora Slobodana Miloševića", piše Tajm.
"Sirija danas izgleda više kao eho balkanskih ratova iz 90-ih godina nego arapsko proleće u ranim tinejdžerskim godinama. Taj brutalni građanski sukob suprotstavlja rivalske zajednice jedne protiv drugih na sektaškim osnovama, dok zapadne sile izgledaju paralizovane, a obe strane krše mirovne inicijative stranih diplomata i primirje", ocenjuje dalje američki list.
Na naslovnim stranama se retko pojavljuju vesti kada Sirijci masakriraju jedni druge i pored činjenice da je broj mrtvih premašio 9.000. Argumenti za i protiv intervencije postali su otrcani i opšte poznati. Sirijski građanski rat postao je svakodnevna vest, dodaje se u članku.
"Pre skoro dve decenije, u vreme raspada bivše Jugoslavije, srpske snage pod vođstvom predsednika Slobodana Miloševića i njegovi štićenici, bosanski Srbi počeli su rat radi podele Bosne i proširenja teritorije pod srpskom kontrolom kroz kampanju etničkog čišćenja, termina koji se više ne pominje u izveštajima zapadnih medijima, ali je tada bio groteskni eufemizam za pogrome bosanskih Muslimana i Hrvata", piše Tajm.
Paralela sa ratom u Bosni
List dalje podseća da je rat počeo skoro mesec dana nakon što su glavni protagonisti potpisali međunarodni mirovni plan nazvan po njegovim tvorcima, britanskom diplomati, lordu Piteru Karingtonu i portugalskom ambasadoru Žozeu Kutiljeru. Ono što je usledilo bile su godine brutalnih sukoba pre nego što je NATO počeo da sprovodi zonu zabrane letova 1994. godine i na kraju pojačao svoju intervenciju kako bi primorao strane da prihvate mirovni sporazum o podeli vlasti koji je potpisan u novembru 1995. godine u Dejtonu.
Jedan od potpisnika bio je Milošević koji je kroz rat učvrstio svoj položaj do te mere da je postao nezaobilazan za perspektivu ponovnog uspostavljanja mira. Pravda je morala da čeka još nekih pet godina da bi srpski narod svrgnuo Miloševića i poslao ga da se suoči sa suđenjem za ratne zločine u Hagu gde je umro, piše dalje Tajm.
"Predsednik Bašar al-Asad izgleda da je u ranoj fazi sirijskog sukoba odlučio radije da preuzme ulogu Miloševića nego Gadafija .... i prilično dobro obavlja taj posao", ocenjuje Tajm. Sada kada je proteste pretvorio u sektaški građanski rat, Asad je izbegao zahteve za odlazak sa vlasti, a mirovni planovi sada se zasnivaju na obezbeđivanju sporazuma o zaustavljanju državnog nasilja. Asad za razliku od Gadafija ima snažnu diplomatsku podršku Rusije i Kine koje se protive bilo kakvoj stranoj intervenciji u cilju promene režima u Siriji.
Evropa je usredsređena na zaustavljanje ekonomske krize, a SAD su kao i 1992. godine u recesiji i fokusirane su na predsedničku kampanju. Ukoliko sirijski režim ostane nepopustljiv, međunarodna zajednica će, kako je to rekao portparol Bele kuće Džej Karni, morati da prizna poraz i izađe sa alternativnim planom.
Međutim, nema mnogo znakova da će se u skorije vreme pojaviti plan B. U Bosni su bile potrebne godine a čak ni tada nije postignuto srećno rešenje već najbolje u datoj situaciji, ocenjuje Tajm.
