Jovana krstitelja ukrali špijuni
Direktor Instituta za nacionalnu istoriju Bugarske Božidar Dimitrov šokirao je bugarsku i makedonsku javnost tvrdnjom da su mošti svetog Jovana Krstitelja iz lokalne crkve Sv. Dimitrija u gradiću Sliven ukrali agenti makedonske tajne službe.
Dimitrov je ovu informaciju, navodno, čuo od makedonskih kolega, a cilj krađe je, po njemu, bio da se analizom genetskog materijala dokaže da su Makedonci direktni potomci Boga.
"Skoplje pretendira da je Isus Hrist Makedonac. Prema tome, Sveti Jovan Krstitelj, kao njegov bratanac, isto tako bi trebalo da bude Makedonac. I obratno. Ideja im je da naprave DNK test koji treba da dokaže da se geni Sv. Jovana podudaraju sa DNK makedonske nacije", izjavio je Božidar Dimitrov za bugarske medije.
U sedištu MUP-a u Skoplju ne žele da komentarišu optužbe Dimitrova da iza krađe mošti Sv. Jovana Krstitelja stoje pripadnici makedonske tajne policije. Smatraju da je reč o nebuloznim tvrdnjama čoveka čije izjave ne zaslužuju pažnju.
Navodne mošti Sv. Jovana Krstitelja bile su izložene u mesnoj crkvi Sv. Dimitrija, u bugarskom gradiću Sliven. Nestale su pre nedelju dana, ali je informacija o krađi držana u tajnosti. Bugarska policija je sprovela istragu, ali nije uspela da pronađe lopova.
Inače, mošti koje je 2010. godine spektakularno "otkrio" Božidar Dimitrov na ostrvcetu pored bugarskog primorskog letovališta Sozopol, prema ocenama stručnjaka, ne pripadaju Svetom Jovanu Krstitelju. U njegovo otkriće ne veruju ni bugarski arheolozi koji su optužili Dimitrova da se u želji da bude u centru pažnje, poigrava s osećanjima vernika.
Šta kažu vidovnjaciBugarska javnost se bavi raznim terorijama ko bi mogao da ukrade navodne mošti sveca. Vidovnjaci smatraju da ih najverovatnije ukrala neka žena koja je bolovala od raka verujući da će joj čestice svetih mošti pomoći da se izleči.
Zub i delovi rukuTim arheologa je u julu 2010. na ostrvu kod Sozopola pronašao zub, delove ruke i vilice u autentičnom relikvijaru, zapečaćenom crvenim malterom. Mošti su nađene unutar oltara starog manastirskog kompleksa koji je postojao 12 vekova i koji su monasi napustili 1620. godine. |