Otopljavanje katoličko - jevrejskih odnosa?
Papa Benedikt XVI (85) označio je u nedelju planiranu posetu sinagogi u Rimu kamenom temeljcem katoličko-jevrejskih odnosa, ali je priznao da postoje " problemi i teškoće" između dve vere.
U nedeljnom obraćanju vernicima na Trgu Svetog Petra, uoči obilaska sinagoge, nemački papa Benedikt XVII je rekao hodočasnicma i turistima da je to" još jedna faza na putu sloge i prijateljstva između katolika i Jevreja".
Atmosfera poštovanja i dijaloga postojala je sa Jevrejima uprkos teškoćama, kazao je papa koji je nacističkoj Nemačkoj bio upisan u Hitlerovu omladinu i mobilisan u vojsku iz koje je dezertirao 1944. Prva poseta pape Banedikta rimskoj sinagogi je zapravo njegova treća poseta jevrejskoj bogomolji, posle onih u Kelnu i Njujorku.
Benedikt će posetiti sinagogu u Rimu 24 godina posle pape Jovana Pavla (1978-2005) koji je prvi poglavar rimokatoličke crkve za gotovo 2.000 godina koji je ušao u sinagogu i nazvao Jevreje "našom voljenom starijom braćom", podsetio je Rojters. Nad Benediktovom posetom se nadvila senka zbog odluke da papa Pije XII bude proglašen svecem jer za mnoge Jevreje taj poglavar katoličke crkve od 1939. do 1958. godine, nije učinio dovoljno da pomogne Jevrejima suočenim s progonom nacističke Nemačke.
Poseta je takođe duboko podelila italijansku jevrejsku zajednicu jer će je najmanje jedan istaknuti rabin i jedan preživeli u holakustu bojktovati. Rabin Đuzepe Laras, predsednik italijanske rabinske skupštine i bivši rabin Milana, bojkotuje papu zbog niza poteza Vatikana za koje je smatraju da ne poštuju Jevreje. Najmanje jedan preživali u holokaustu Pjero Teracina iz Rima je takođe najavio da će bojkotovati posetu zbog nekoliko odluka pape u odnosu na Jevreje.
Jevrejska zajednica je ogorčcna i zbog odluke pape da počne proces rehabilitacije biskupa Ričarda Vilijamsona koji je poricao razmere holokausta.
