Bratovljev bubreg stigao iz daleka
Bratska ljubav Nedeljka i Nebojše Stijačića uspela je da pobedi tešku bolest i pomogla da njih dvojica, razdvojeni desetinama hiljada kilometara, ponovo budu zajedno u Australiji. Danas, kada su sve ređi istinski primeri porodične ljubavi i nesebične žrtve za najbliži priča Nebojše i Nedeljka iznenadila je ne samo lekare koji su ih operisali u Melburnu već prijatelje i poznanike, a naišla je i na divljenje srpske zajednice u Viktoriji.
Kao i hiljade porodica koje je poneo vihor bosanskog građanskog rata, oba brata su posle mirovnog sporazuma u Dejtonu napustila rodne Hađice kod Sarajeva i izbegli u donje Podrinje, tačnije Bratunac. Sticajem okolnosti, mlađi brat Nedeljko će se s porodicom otisnuti preko okeana ka petom kontinentu.
Nedeljkova emigrantska sudbina je gotovo identična s hiljadama drugih priča doseljenika koji su sredinom 1990-ih napustili prostore bivše Jugoslavije u potrazi za boljim životom. Nedeljko i supruga Nataša teško su radili, odgajali i školovali dvoje dece, kupili kuću, pokrenuli mali biznis, a taman kada su se zaboravile ratne strahote i započeli udoban i srećan život, sudbina se surovo poigrala sa Stijačićima. Prilikom rutinskog lekarskog pregleda lekari su kod Nedeljka dijagnozirali teško hronično oboljenje bubrega.
- Prvo su ustanovili da imam povišeni krvni pritisak, pa su doktori posumnjali da nešto nešto nije u redu sa srcem ili bubrezima. Tokom pregleda, utvrđeno je da mi bubrezi rade sa 50 odsto mogućnosti. Stavljen sam pod kontrolu specijaliste - kaže Nedeljko.
Posle detaljnih pregleda, ekipa doktora je saopštila Nedeljku da je funkcija njegovih bubrega na minimalnom nivou i da mora hitno započeti sa hemodijalizom. Suočen s lošim izgledima za ozdravljenje i prikovan za krevet, Nedeljko se teška srca javio starijem bratu Nebojši.
- Supruga Nataša je 2008. godine bila na specijalističkom pregledu u želji da donira bubreg. Međutim, brat Nebojša za to nije želeo da čuje. Rekao je da će on uraditi nalaze tamo. Tako je i bilo. Nebojša je uradio specijalističke preglede 2009. u Beogradu, poslao ih je meni, a ja sam ih odneo u Medicinski centar Monaš.
Koordinacijom australijskih i srpskih lekara urađeni su svi potrebni medicinski pregledi.
- Rekli su mi da je bratovljevo zdravstveno stanje dobro, ali su predložili da on dođe u Australiju, kako bi obavili sve značajnije preglede i operacije, kada za to dođe vreme.
To vreme je došlo pred kraj prošle godine. Nebojša je seo u prvi avion i krenuo put Melburna, kako bi bratu Nedeljku spasao život.
Spojila ih nesreća
Zbog čega Nebojša nije sa porodicom, kao mlađi brat došao da živi u Australiju, posle tragedije koja je zahvatila njihov zavičaj početkom 1990-ih?
- U razgovoru sa pacijentima u bolnicama, koji godinama idu na dijalizu, video sam da ne mogu da nađu donatore, a nemaju razumevanje porodica, koji bi bile spremne da pomognu svojima. Ne mogu da shvate kako je moj Nebojša ostavio posao pola godine, da bi došao u Australiji i poklonio mi zdravlje i život - ponosno kaže Nedeljko. |
- Septembra prošle godine moje zdravstveno stanje se pogoršalo, imao sam izuzetno loše nalaze pa su se lekari čudili kako i dalje mogu da radim, nivo kreatinina bio toliki veliki da sam već morao na dijalizu. Doktor je tražio da Nebojša hitno dođe u Australiju. Odmah smo sredili sve papire i Nebojša je došao u Melburn u novembru prošle godine.
Na radost braće Stijačić i svih koji ih poznaju transplantacija bubrega je izvedena u Monaš bolnici s potpunim uspehom. Nebojša je požrtvovano, nesebično, dao najveći poklon teško obolelom bratu - ponovnu šansu da živi životom dostojnog čoveka i dočeka svoje unučiće.
- Operacija je izvedena 15. decembra prošle godine. Obilazio nas je veliki broj prijatelja u bolnici, ali nas je zaista iznenadila i ohrabrila poseta našeg sveštenika oca Čedomira Videkanića. Nebojša je izašao četvrti dan posle operacije, a ja sam kući bio posle pet dana. Ubrzo sam se vratio na posao, već radim, kao da ništa nije bilo.
Iako je žrtvovao deo sebe za mlađeg brata, Nebojša ne skriva da je presrećan kada ga vidi zdravog i uz svoju porodicu.
- Kako da dozvolim da snaja Nataša donira bubreg Nedeljku? Kako oboje da budu sa po jednim bubregom, a deca im još nisu porasla. Da su tamo kod nas, možda bi to i bilo lakše, ali ovde je zaista teško. Moja deca su već odrasla, završavala su fakultete. Ostalo mi je tri godine do penzije, a posao koji radim nije fizički naporan. Tako sam bez razmišljanja ponudio bratu bubreg. Čak su i lekari u Melburnu bili iznenađeni mojim gestom. Kažu da je to retkost, da neko pređe tako dalek put i pokloni bubreg bratu. Mi smo bili psihički pripremljeni za ovo, uopšte nije bilo straha - ističe Nebojša.
Nebojša koji se uskoro vraća u otadžbinu kaže da tamo odlazi s najvećim poklonom - zdravim bratom.
- Uopšte nisam razmišljao jer sam odsustvovao s posla. Dobio sam šest meseci neplaćeno od firme, a i da nisam, našao bih način da dođem. Svi su presrećni u Bratuncu što je operacija uspela, niko nije verovao da će uspeti. Kažu lekari i da smo bili blizanci, ne dešava se često da organizam tako brzo primi donirani bubreg.
Braća Nedeljko i Neboša sada se nadaju da će njihov primer ohrabriti i one koji razmišljaju o donaciji, jer time produžavaju nekome život.
Veliko srce Srba Melburna
Bratska ljubav, istinska žrtva Nebojše Stijačića, dirnula je mnoge zemljake i prijatelje u Melburnu, koji su odlučili da se na neki način oduže plementom čoveku, koji je u Bratuncu na više meseci ostavio porodicu. Tim povodom oni su za sutra organizovali humanitarnu donatorsku zabavu, a prihod će biti uručen Nebojši kako bi pomogli da nadoknadi troškove boravka u Australiji.
|
Inače, u Bratuncu se danas jako teško živi...
- Čim nema fabrika, nema zaposlenja niti posla. Oni što imaju nešto, žive od stoke i malo poljoprivrede, i to je sve. Niko ne predaje značaj ljudima. Ovde je najbitnije što ljudi imaju posao. Ovde je do čoveka kako će urediti svoj život, ali je deci malo uskraćena sloboda. Ovo je najbolja zemlja za život ljudi, od medicine do zapošljavanja - smatra Nebojša.
