Zemlje EU koje ne priznaju Kosovo treba da razmisle
Zahvaljujući sporazumu Beograda i Prištine o regionalnom predstavljanju Kosova, članice EU koje nisu priznale Kosovo sada imaju priliku da na tu kartu zaigraju na novi način koji će im omogućiti ne samo da budu konstruktivne, već i da deluju proaktivno i strateški.
To se ocenjuje u analizi "Strateški pregled nepriznavanja Kosova: kako pomoći Srbiji i Kosovu da napreduju ka EU" čiji su autori direktor Centra za međunarodna pitanja iz Barselone Hordi Vaker i Fanes i direktor rumunskog Centra za evropske politike Kristijan Ginea.
Autori analize upozoravaju da pet zemalja EU koje još nisu priznale nezavisnost Kosova - Španija, Rumunija, Grčka, Kipar i Slovačka, četiri godine nakon proglašenja, rizikuju da sa tim adutom ostanu skrajnute, u defanzivnom položaju unutar Evropske unije.
|
Zemlje EU koje ne priznaju Kosovo treba bolje da prenesu svoje motive, kako unutar EU tako i na Kosovu jer upravo one imaju priliku da svoje |
Ali, dodaje se, sporazum Beograda i Prištine o regionalnom predstavljanju Kosova otvara vrata novoj šansi, jer pokazuje da i Srbija i Kosovo jasno žele da nastave da napreduju ka EU.
Sporazum otvara mogućnost da se napreduje bez straha od implicitnog
priznavanja Kosova, zahvaljujući formuli koju su prihvatili i Priština i Beograd. To je, ističu autori, i u Srbiji i na Kosovu stvorilo atmosferu svojevrsnog pritiska javnosti da ustupci koje su učinili daju konkretne rezultate.
U iščekivanju izbora u Srbiji možda je krajnje vreme da zemlje koje
nisu priznale Kosovo potraže nove strategije, svaka za sebe i da
iskoriste svoj specifičan položaj kako bi unapredile regionalne
integracije, navodi se u analizi.
Ta strategija, ističe se, morala bi da ima najmanje dve strane, jednu okrenutu Srbiji, a drugu Kosovu.
Srbija, kako se navodi, ne bi trebalo da bude ostavljena u poziciji da sama preduzima prve korake već bi je upravo zemlje koje ne priznaju kosovsku nezavisnost mogle ohrabriti da preduzima pomirljive korake koji bi je mogli približiti EU.
Autori analize takođe navode da i Kosovo i Srbija imaju budućnost u EU i da je njihovo "članstvo u EU u tesnoj međusobnoj vezi, iako ni jednoj ni drugoj zemlji neće biti dopušteno da onu drugu uslovljava ili blokira na tom putu".
Neke članice EU, pre svega Nemačka, dodaje se, javno su saopštile da Srbija "ne može imati i Kosovo i članstvo u EU" i zemlje koje ne priznaju Kosovo a podržavaju integraciju Srbije u EU trebalo bi da razmotre svoju taktiku u skladu sa tom novom situacijom.
Autori analize o cenjuju da su zemlje koje ne priznaju Kosovo u dobroj poziciji da doprinesu stvarnom napretku i Kosova i Srbije ka EU, a da bi iskoristile tu priliku, trebalo bi, kako prvo, da ostave po strani "strah od priznavanja na mala vrata".
Po mišljenju autora, sporazum Beograda i Prištine o predstavljanju Kosova treba iskoristiti jer "sada kada se u razgovoru došlo do obostrano prihvaćenog rešenja to može biti iskorišćeno da omogući Kosovu članstvo u organizacijama i da unapredi njegove odnose sa EU, uključujući i Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju".
Treće, dodaje se, treba se fokusirati na integraciju Srbije i Kosova u EU jer se sve zemlje EU slažu da je njihova budućnost u EU bez obzira na status.
Stoga cilj ne treba da bude blokiranje priznanja ili podrška jednoj strani u odnosu na drugu, već zemlje koje ne priznaju Kosovo treba da iskoriste tu svoju manjinsku poziciju i da usmere Beograd i Prištinu prema reformamam i kompromisu, nužnim za njihovo pristupanje EU, navodi se u analizi.
Uz ocenu da stav pet članica EU koje ne priznaju Kosovo "mora da se poštuje" autori zaključuju da su, četiri godine posle proglašenja nezavisnosti Kosova, u trenutku kad i Srbija i Kosovo i njihovi međusobni odnosi prolaze kroz period važnih promena, te zemlje ostale u manjini u EU, bez jasnog stava o tome kako da iz defanzivnog položaja pređu u akciju.
