Mali Ilija iz plemena Zulu
Pripadnici afričkih plemena Sutu i Zulu, u blizini Johanezburga, njih 35 pripadnika, prošlog vikenda prihvatilo je pravoslavlje.
Prošla subota bila je veliki dan za desetogodišnjeg Ajabonga i njegove drugare iz školske klupe. Tri godine su čekali ovaj trenutak. Poput svojih vršnjaka, obukao je čistu odeću, umio se i poslednji put prag svog doma prešao noseći ime kojim ga je majka godinama zvala. Nekoliko sati kasnije, ovaj mališan iz plemena Zulu vratio se i ukućanima rekao: "Od danas ćete me zvati mojim novim imenom Ilija".
Krštenjem, svetom tajnom kojom čovek postaje hrišćanin i član crkve, 35 pripadnika afričkih plemena Sutu i Zulu iz okoline Johanezburga prošlog vikenda prihvatilo je pravoslavlje. Nisu bili okruženi zidovima prekrivenim freskama pravoslavnih svetaca, niti je ispred bio oltar, već su veru primili gazeći po prašini.
Obred, kojim su simbolično zakoračili u novi život, u dvorištu škole "Sveti Atanasije Aleksandrijski" obavio je arhimandrit Pantelejmon Jovanović, jedini srpski sveštenik i misionar SPC u Africi, starešina Crkve Svetog Tome u Johanezburgu. On je pomogao svom prijatelju svešteniku Frumentiju, nadležnim parohom obližnjeg manastira Kikos.
"Učenici ove škole i pojedini njihovi roditelji poslednje tri godine postepeno su pripremani za primanje pravoslavne vere. Lokalno stanovništvo prvi put je 2004. videlo pravoslavnu službu i molitvu tokom sahrane lokalnog sveštenika Johanesa, posle čega su počeli da iskazuju želju da upoznaju našu veru. Godinama smo ih postepeno pripremali za primanje pravoslavlja, u čemu nam je mnogo pomogla vlasnica osnovne škole koja je izrazila želju da se u nastavu uvede pravoslavna veronauka", objašnjava otac Pantelejmon, rodom Čačanin koji je od 2002. u Južnoafričkoj Republici.
Kako kaže, u ovoj zajednici ima oko stotinak pripadnika pravoslavne vere.
"Pre četiri godine kršteno je oko 40 njih, dece i roditelja. Oni koji su tada primili pravoslavlje bili su kumovi na ovom krštenju. Svi se međusobno druže, u komšiliku su i u školi. Malo-pomalo jedni od drugih čuju i vide pravoslavne običaje", objašnjava otac Pantelejmon.
Sabornom krštenju mladih Afrikanaca prethodio je jedan interesantan razgovor između oca Frumentija i oca Panelejmona.
"On me je u petak zvao i rekao da nema ništa što je potrebno za krštenje. Rekao je da je sve organizovao i pozvao učenike da dođu, ali da ne zna šta sve treba da čini, pa da dođem i ja kako bih mu pomogao", priča otac Pantelejmon koji je iz srpske crkve poneo kompletan pribor potreban za krštenje.
