Predsednik Mađarske podneo ostavku
Predsednik Mađarske Pal Šmit podneo je ostavku posle afere oko doktorske disertacije za koju je ustanovljno da predstavlja plagijat.
"Pošto prema Ustavu, ličnost predsednika treba da predstavlja jedinstvo mađarske nacije i pošto je moja ličnost nažalost postala sinonim za podele moj zadatak je da vratim predsednički mandat", rekao je Šmit u parlamentu.
Mađarski univerzitet Zemelvajs odlučio je u četvrtak, 29. marta, da poništi Šmitov doktorat o razvoju modernih Olimpijskih igara iz 1992. godine, pošto je utvrđeno da je veći deo njegove doktorske teze pokraden od drugih autora.
Šmit je u petak odbio da podnese ostavku jer, kako je rekao, ne postoji "povezanost" njegove plagirane teze i položaja šefa države. Predsednik, čija je politička uloga uglavnom ceremonijalna jer glavnu vlast u zemlji imaju vlada i premijer, izjavio je na državnoj televiziji da je doktorirao pre 20 godina, 1992, a da je za predsednika izabran 2011. godine.
"Priznajem da sam ostao bez doktorata, ali sam uradio dobar posao, u skladu sa pravilima kakva su bila pre dvadeset godina", dodao je Šmit i dodao da "ne vidi vezu" plagijata i ostavke. On je i pre odluke Univerziteta rekao da "ni za trenutak" nije pomislio da podnese ostavku zbog skandala oko njegovog doktorata.
Senat Univerziteta Zemelvajs glasao je sa 33 prema četiri da se poništi doktorat, uz obrazloženje da ne zadovoljava profesionalne i etičke kriterijume naučnog rada.
Rektor Univerziteta Tivadar Tulašaj najavio je da će podneti ostavku, pošto je odluka o poništenju doktorata dovela do primetnog gubitka poverenje u njega kod ministarstva za nacionalne resurse koje nadzire obrazovanje.
Šmit je do odluke mađarskog univerziteta imao zvanje doktora za fizičko obrazovanje. On je u mačevanju na Olimpijskim igrama osvojio dva zlata, 1968. i 1972. godine, a od 1983. godine je član Međunarodnog olimpijskog komiteta. Za predsednika Mađarske izabran je 2010. godine.
Mađarski nedeljnik HVG je početkom januara preneo izvode iz doktorske teze Pala Šmita čijih je 180 od 215 stranica doslovan tekst bugarskog stručnjaka Nikolaja Georgijeva.