Ko su danas "nuklearne sile"
Više od dvadeset godina od kraja Hladnog rata u svetu, i dalje postoji oko 20.000 nuklearnih bojevih glava. Vašington raspolaže sa 8.500, dok Moskva ima oko 10.000 bojevih glava. Predsednik SAD Barak Obama obećava dalje smanjivanje nuklearnog arsenala.
Uporedo sa samitom o nuklearnoj bezbednosti u Seulu, Federacija američkih naučnika objavila je listu zemalja koje poseduju nuklearno oružje. Prema njihovim podacima, devet nuklearnih sila poseduje više od 20.000 bojevih glava.
Smatra se da je, od ukupnog broja, oko 5.000 operativno, dok se za otprilike 2.000 veruje da vrlo brzo mogu da se lansiraju i većinom su u posedu Sjedinjenih Američkih Država i Rusije.
SAD poseduje oko 8.500 bojevih glava, ali je oko 1.950 operativno. U ovaj broj ulaze i strateški projektili, po pravilu mnogo jači, koji su pravljeni za napade na gradove, vojne baze i gađanje tuđih podzemnih silosa.
U ovu računicu treba uzeti i oko 200 američkih bojevih glava (velike razorne moći), raspoređenih u nekoliko evropskih NATO država. Među tim zemljama su: Belgija, Nemačka, Italija, Holandija i Turska.
Od ukupno 10.000 projektila koliko Rusija poseduje, smatra se da bi oko 2.430 bilo odmah ili veoma brzo spremno za lansiranje.
Smatra se da ostatak više nije raspoređen po silosima, već da se nalazi u skladištima ili čeka na rasklapanje u okviru dogovora sa Vašingtonom o smanjenju nuklearnog arsenala.
Uprkos činjenici da su precizni podaci strogo poverljivi, američko udruženje napravilo je procenu na osnovu javnih podataka i informacija nekih specijalizovanih tela, poput Stokholmskog instituta za ispitivanje mira.
Federacija američkih naučnika napravila je listu i zbog obećanja predsednika SAD Baraka Obame da će Vašington dodatno smanjiti svoj nuklearni arsenal, koje je dao na otvaranju samita u Seulu.
|
Severna Koreja ne odustaje od lansiranja rakete
Severna Koreja nikada neće odustati od svog prava da lansira "satelit u mirnodopske svrhe", prenela je danas severnokorejska agencija KCNA, u trenutku kada je više zemalja pozvalo Pjongjang da odustane od projekta lansiranja rakete dugog dometa.
"Nikada nećemo odustati od prava da lansiramo satelit u mirnodopske svrhe, legitimnog prava suverene države koje predstavlja ključnu etapu ekonomskog razvoja", navodi KCNA, koja prenosi stavove
Vlasti u Pjongjangu time su odgovorile na kritike koje je na račun Severne Koreje u ponedeljak izneo američki predsednik Barak Obama.
Obamina tvrdnja da lansiranje rakete predstavlja provokaciju posledica je njegovog "pogrešnog shvatanja", prenosi KCNA.
KCNA navodi da su severnokorejske vlasti pozvale eksperte američke |
"Čvrsto sam uveren da možemo da obezbedimo sigurnost SAD i njenih saveznika, da ostanemo sposobni da odgovorimo na svaku pretnju, ali i da radimo na daljem smanjenju arsenala", rekao je Obama.
Američki predsednik uveren je da su Sjedinjene Američke Države i Rusija, koje su 2010. godine potpisale sporazum, sposobne da osiguraju dalji napredak u smanjivanju svojih arsenala.
"Bezbednost sveta zavisi od odluka koje donesemo" ovde, kazao je Obama
pred početak plenarnog sastanka na samitu posvećenom obezbeđivanju
nuklearnog materijala kako ovaj ne bi dospeo u ruke terorističkih
organizacija.
Obama je istakao da je "mnogo postignuto" od prethodnog samita, održanog 2010. u Vašingtonu, i ukazao da je napredak ostvaren na polju povećanja bezbednosti na nuklearnim lokacijama i eliminacije i obezbeđenja opasnih materijala.
"To treba da nas ohrabri, a ne da nas navede na samozadovoljstvo. Treba da ojača našu spremnost da nastavimo da radimo. Verujem da svi shvatamo da nijedna zemlja ne može da radi sama", kazao je američki predsednik, prenose svetske agencije.
"Jasno je da pretnja postoji. Još ima puno loših ljudi u potrazi za
tim opasnim materijama, od kojih je deo i dalje neobezbeđen na
previše lokacija", dodao je.
"Ne bi bilo potrebno mnogo, samo šaka tog materijala, kako bi se ubile stotine hiljada nevinih ljudi i to nije preterivanje, to je stvarnost sa kojom smo suočeni", kazao je Obama.
Prema nacrtu završenog dokumenta samita, u koji je Frans pres imao uvid, učesnici skupa će na zatvaranju samita u utorak uveče pozvati na "intenzivnu (međunarodnu) saradnju" u borbi protiv opasnosti nuklearnog terorizma", kao "jedne od najvećih pretnji" svetskoj bezbednosti.
