Moskva - nova evropska Meka za muslimane
Više od dva miliona muslimana danas živi i radi u Moskvi, a prema njihovom broju ruska prestonica je među evropskim gradovima sa najvećom muslimanskom populacijom.
Ogroman priliv muslimana u Moskvu poslednjih godina nije bio praćen i odgovarajućom izgradnjom infrastrukture za muslimanske vernike, zbog čega je uobičajena slika da petkom u centru Moskve vidite na hiljade muslimana koji se mole na sred ulice, čak i po kiši i snegu, objavio je BBC.
Muslimanski vernici često zbog toga iritiraju druge Moskovaljane, koji su prinuđeni da ih zaobilaze automobilima ili da ih preskaču na trotoarima. To je jedna od uobičajenih scena ispred četiri džamije u ruskoj prestonici, koliko ih ima ukupno, i ponavlja se svakog petka jer u njima nema mesta za tako veliki broj islamskih vernika.
Većina novopridošlih muslimana u Moskvi su mladi ljudi iz bivših sovjetskih republika iz centralne Azije i sa Kavkaza. Siromaštvo i sukobi u njihovim zemljama primorali su ih da potraže bolji život u Moskvi. Među njima najviše je Uzbeka, Tadžika i Kirgiza koji su našli posao u Moskvi i tu ostali. Oni obično rade na građevinama ili na drugim teškim poslovima koje Rusi ne žele ili rade samo ako to moraju.
"Ima nas previše. Moramo biti zahvalni što uopšte ima džamija u Moskvi. Ovaj grad nije bio spreman da prihvati milione nas odjednom", rekao je za BBC Ulugbek, mladi migrant iz Uzbekistana.
Ima i drugih mišljenja među muslimanskom populacijom, onih koji optužuju ruske vlasti da ignorišu njihove potrebe. Imam Hasan Fahritidinov, koji služi u takozvanoj Istorijskoj džamiji u Moskvi, kaže da postojeća infrastruktura jednostvano nije dovoljna. "Tražimo od vlasti da nam dopusti da izgradimo nove džamije, ali oni ignorišu naše zahteve. Sada ljudi zbog toga moraju da se mole na ulici, po kiši i po snegu", kaže Fahritidinov.
Ogroman priliv muslimana izaziva različite reakcije među Rusima, neki su ravnodušni, ali mnogi od njih protive se dolasku tako velikog broja stranaca. Ima i onih koji kažu da ako vlast omogućava gradnju novih crkava, nema razloga da ne dopusti i izgradnju novih džamija. Drugi, međutim, strahuju da bi tako veliki priliv muslimana mogao negativno da se odrazi na očuvanje ruske kulture i životnog stila.
"Ljudi se sprdaju i govore za Moskvu da se sada zove Moskva-abad. Nema baš previše slovenskih faca koje možete da vidite na ulicama sada. Nemam ništa protiv migranata iz drugih slovenskih država, ali moramo da zaustavimo širenje ovih muslimana", kaže za BBC Jurij Gorsku, aktivista nacionalisticcke grupe Rusovet.
Ranije su napadi na muslimanske migrante bili znatno učestaliji u Moskvi, ali taj procenat je drastično opao poslednjih godina. Prema podacima Sova centra, ruske organizacije za zaštitu ljudskih prava, 2011. je zabeleženo 28 rasističkih napada i sedam smrtnih ishoda. To je značajno manje nego 2008. kada je registrovano 196 napada i 57 smrtnih ishoda.
Priliv muslimana svakako je uticao i na promene u životnom stilu. Moskovljani se sada sve češće odlučuju da, umesto skupih večera koje koštaju i po 150 evra, uveče kada izađu kupe neki od jeftinih azijskih specijaliteta za poneti. Tako su pravi hit postali punjeni hlepčići samsa, ili halal samsa.
Tadžikistanac Zarif, koji se oženio sa Ruskinjom Jelenom s kojom živi u severnom delu Moskve, kaže da sada ima mnogo više uzajamnog razumevanja između njega i pravoslavne porodice njegove supruge.
"Ponekad mojim hrišćankim rođacima kupujem ikone, a oni meni poklanjaju muslimanske knjige i kalendare. Mogu čak da idem i u crkvu sa njima, iz porodičnih razloga. A oni izbegavaju da jedu u mom prisustvu kada postim. Sada živimo u uzajamnom poštovanju i harmoniji", kaže Zarif.
Još jedna neobična pojava u poslednje vreme događa se u Moskvi. Jedan broj pravoslavaca prelazi u islam. Među njima je i bivši pravoslavni sveštenik i političar Ali Vjačeslav Polostin. On je svojevremeno bio pokretač inicijative da se pravoslavni Božić proglasi državnim praznikom a sada, 12 godina kasnije, Polostin je musliman.
Polostin vodi Centar za podršku muslimanima u Moskvi, koji pomaže novim migrantima da se uklope u društvo. Aješa Larisa, koja radi u tom centru, kaže da je do sada registrovano više od 10.000 samo žena u Moskvi koje su prešle iz pravoslavlja u islam.
Islam je oduvek bila druga religija po zastupljenosti u Rusiji, ali to nikada nije bilo tako primetno u Moskvi kao što je danas. Taj trend verovatno će biti nastavljen, posebno ako se uzme u obzir da ruska nacija ima negativan prirodni priraštaj.
