Ko se krije iza ledenog pogleda?

Nekada je njena pojava ulivala strah svetskim liderima i domaćim političarima, koji su strepeli za svoje mesto u Kabinetu. Posle serije moždanih udara i godina provedenih u medijskoj izolaciji i sam pogled na te ledeno plave oči, koje su zadržale oštrinu, dovoljan je da je prepoznamo - baronesa Margaret Tačer.

Premijer sa najdužim stažom u Velikoj Britaniji i prva žena na tom mestu - Margaret Tačer (86), poslednjih godina se vrlo retko viđa u javnosti. Ovih dana novinari su je slučajno spazili u jednom londonskom parku, gde ju je izmamilo prvo prolećno sunce.

U pratnji Kejt, žene koja već deset godina brine o Čeličnoj lejdi, Tačerka je viđena u izuzetno dobrom raspoloženju kako gleda dečake dok igraju fudbal, igra se sa psom i razgovara sa prolaznicima koji su se zaustavili da je pozdrave.

Iako godinama povučena sa medijske i političke scene Margaret Tačer je zadržala neke navike u svom svakodnevnom životu. Uvek je dobro obučena - ovog puta u dugačak zeleni kaput, sa žutim svilenim šalom i vunenim rukavicama. Besprekorno je našminkana, iako diskretno, a na glavi je svaka dlaka na svom mestu jer je frizer i dalje posećuje najmanje jednom nedeljno. 

Da starost i bolest savladavaju Margaret vidi se po ravnim cipelicama na njenim stopalima, koje bi ranijih godina bile nedopustive. Naime, poznato je da se uvek pojavljivala u elegantin cipelama na visoku štiklu. Tu je i štap oslonjen na klupu. Tipično, u njenom stilu, ona odbija da prihvati svaki znak slabosti, pa tako i ovaj štap češće nosa Kejt za svaki slučaj nego što se Lejdi T na njega oslanja.

Margaret Tačer je poslednjih godina preživela seriju moždanih udara, koji su pokrenuli demenciju. Njeno mentalno stanje bilo je tema američkog filma, koji je podigao dosta prašine, a za brilijantno odigranu glavnu ulogu Meril Strip je nagrađena Oskarom. Zanimljivo je da ni sin ni ćerka Lejdi T nisu želeli da ga pogledaju.

Osim ovog neobičnog izleta u park Margaret je iznenadila Britance pošto se pre dve nedelje pojavila u jednom poznatom restoranu, gde je večerala sa svojim ličnim sekretarom koji ju je služio više od 20 godina. Većinu svog staračkog života ona ipak provodi u tišini svoje kuće gde retko prima posete koje su van vrlo uskog kruga ljudi. Razlog za to je i njena demencija, odnosno kratkoročno pamćenje koje je veoma slabo, zbog čega se najprijatnije oseća u malim grupama ljudi.