"Plava karta" za strane radnike

Ono što je u Americi zelena karta, u Evropi će uskoro postati "plava karta" za visokokvalifikovanu radnu snagu.

STRUČNJACI POTREBNI NEMAČKOJ: Prezentacija tač skrin kompjutera u Hanoveru

Zakonska odluka Brisela iz 2009. godine predviđa da stručnjaci iz zemalja van EU dobiju jednaka prava kao i oni unutar Unije. Vlada u Berlinu je ostavila sebi rok od tri godine za uvođenje "plave karte" EU, a razlog za odlaganje je bilo to što je Nemačka do sada uporno izbegavala da se definiše kao doseljenička zemlja, piše Dojče Vele.

Međutim, ni ovde više niko ne može da zatvara oči pred demografskim činjenicama. Prema podacima Savezne agencije za rad, Nemačkoj će do 2030. godine nedostajati šest miliona radnika.

- Tako drastično smanjenje radnog potencijala znači zaustavljanje privrednog rasta i brzine inovacija - upozorio je Klaus Cimerman, direktor Instituta za istraživanje budućnosti rada.

Takođe, nevesele prognoze po kojima će 2030. godine Nemačka sa sadašnjih 82 pasti na 77 miliona stanovnika, a 2065. godine na 65 miliona, ugrožavaju i temelje socijalnog sistema zemlje, tvrdi ovaj ekspert.
 

SPASTI PRIVREDNI RAST: Klaus Cimerman

Najveća prepreka za doseljavanje do sada je bila zarada koju je neki stranac izvan EU morao da dokaže da bi mogao da ostane u zemlji. Ta granica trenutno iznosi 66.000 evra (bruto) godišnje. Ova lestvica je veoma visoko postavljena, zameraju privreda i sindikati, a već sama činjenica da je na osnovu sadašnjih pravila dodeljeno samo 150 radnih dozvola dovoljno govori da nešto treba da se promeni.

Prošlog četvrtka je Bundestag krenuo da raspravlja na ovu temu, jer savezna Vlada planira da granicu prihoda za visokokvalifikovane strance spusti na 44.000 evra godišnje. Uz fakultetsku diplomu i dokaz o primanjima strani stručnjak bi dobio pravo boravka na tri godine, a nakon isteka tog roka i neograničeni boravak u Nemačkoj.

Onaj ko u startu može da garantuje 48.000 evra godišnje, dobiće odmah trajnu dozvolu boravka. Bračni partneri takođe automatski stiču pravo boravka i ne moraju da polože dokaze o znanju jezika. Za lekare, inženjere i tehničare u onim branšama u kojim naročito manjkaju stručnjaci, minimalna granica zarada biće spuštena čak na 35.000 evra godišnje, piše Dojče Vele.

Bundesrat (Veće saveznih pokrajina) je postavio svoje uslove po ovom pitanju, a to je da se "plave karte" dodele i nižekvalifikovanim strancima, poput medicinskih sestara i negovatelja, što su profili takođe vlada veliko interesovanje u Nemačkoj.

Opozicija skeptična   Opozicija je, međutim, skeptična da li smanjenje bruto-granice zarada može da privuče stručnjake iz inostranstva. Kako smatra Memet Kilik iz Zelenih, najpre je potrebno da se promeni politička i društvena klima. - Bitno je da postoji pravna sigurnost za ostanak, lakše sticanje državljanstva i efektivna borba protiv rasizma. To što neki stranac može da izgubi pravo boravka ako u prve tri godine ostane bez posla i zatraži državnu pomoć kosi se sa osnovnim postulatima politike doseljavanja - smatra Kilik. Socijaldemokrate su takođe protiv toga da se granica bruto-primanja za stručnjake spusti tako nisko jer u tom slučaju po njima preti opasnost od takozvanih damping-zarada.  Šansa za strane studente   JASAN SIGNAL IZ BERLINA: Ole Šreder Strancima-apsolventima koji studiraju u Nemačkoj biće takođe ponuđena "plava karta" i to tako da godinu dana pošto diplomiraju mogu da nastave da rade posao koji su obavljali i za vreme studiranja. Kada nađu posao u struci, onda stiču pravo da sa dve godine radnog staža dobiju dozvolu boravka u Nemačkoj. Isto važi i za mlade zanatlije koje u Nemačkoj završe obuku. - Na ovaj način nemačka Vlada šalje jasan signal ambicioznim stručnjacima van Evrope - rekao je Ole Šreder, državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova.         Zeleno iskustvo   Nemačka je već imala slično iskustvo sa tzv. zelenom kartom, koja je uvedena u vreme Šrederove vlade 2000. godine za "hitno pokrivanje potreba za informatičkim stručnjacima". Ona je prestala da važi četiri godine kasnije i zamenjena je novim zakonom o doseljavanju. Nemačka je na taj način trebalo da privuče 20.000 kompjuterskih stručnjaka. Uspeh ove kampanje je bio teško merljiv jer je ostao u senci sloma nove ekonomije i novih tržišta. Najveći broj njih nisu ni bili informatičari, niti elektroinženjeri, a najviše ih je bilo iz Indije, istočne Evrope i čak Etiopije, a u međuvremenu mnogi su se vratili u svoju domovinu. Sa usvajanjem Zakona o doseljavanju postoji mogućnost da strani informatičari mogu da dođu u zemlju i pojedinačno, bez nekog predviđenog kontingenta, ali moraju da imaju dokaz o minimalnoj granici zarada. Od 1. januara 2009. godine ovo pravilo je prošireno i na sve akademske titule.