Turski istorijski film u službi neootomanske moći
Veliki turski istorijski spektakl u kome se veliča otomansko osvajanje Carigrada podstakao je debatu o "neootomanskoj" viziji umerene islamističke vlade turskog pemijera Redžepa Tajipa Erdogana.
Film "Fetih 1453" (Osvajanje 1453) prikazuje osvajanje glavnog grada Vizantije Carigrada, kasnije Istanbula, koje je označilo pad vizantijskog carstva. To je istorijski događaj koji je izvor ponosa za mnoge Turke, počevši od reditelja i producenta filma Faruka Aksoja.
"Kao producent ponosan sam na našu istoriju, na našu prošlost, kao što su svi u ovoj zemlji", rekao je Aksoj. "Osvajanje Istanbula je veliki događaj, ne samo za našu zemlju nego za istoriju čovečanstva, događaj kojim je završena jedna epoha i pčcela druga", rekao je.
Od početka prikazivanja 16. februara, u simbolično vreme 14.53 časova, film je videlo oko 2,5 miliona Turaka, prema zvaničnim turskim podacima, i mogao bi da potuče rekord gledanosti za domaći film.
"Ovo nije prvi film o osvajanju Istanbula, ali je prvi napravljen u Turskoj u tim razmerama, sa takvim budžetom" - od 17 miliona dolara, rekao je predstavnik za štampu ovog filma Filiz Odžal.
"Fetih 1453" posebno ima odjeka u današnjoj Turskoj gde je Erdoganov režim često nazvan "neootomanskim" sa ambicijom da vrati uticaj imperije na bivše teritorije. Međutim, Ankara odbacuje ovu tvrdnju.
"Sa privredom u punom zamahu i svojim političkim uticajem Turska se posmatra kao model na Bliskom Istoku", rekao je Mensur Akgun profesor međunarodnih odnosa na univerzitetu Kultur u Istanbulu. On je dodao da nije iznenađujuće konstatovati da što Turska postaje jača to je više uzimaju u obzir u svetu.
Agencija Frans pres navodi da u tom jačanju Turske uticaj filma igra veliku ulogu, a posebno turske televizijske serije, koje su vrlo popularne u arapskom svetu.
"Svakako možemo govoriti o potezu čiji je cilj da izvrši kulturni uticaj u regionu. Ali istovremeno (kroz ovaj film) Turci ponovo otkrivaju svoju istoriju", rekao je Akif Kirečdži sa univerziteta Bilkent u Ankari govoreći o filmu.
Film dug 160 minuta počinje "flešbekom" na Medinu, gde je prorok Muhamed obećao sreću onome ko bude osvojio Carigrad. Ta zavidna sudbina pripala je otomanskom sulatanu Mehmetu Drugom. Kritičari su pozdravili film kao važan "događaj", mada su istakli da ne poštuje baš istorijsku istinu.
"Ovo je događaj kada se radi o kvalitetu i tehnici, ali istorijska realnost je žrtvovana zbog komercijalnih interesa", ocenio je Jilmaz Kurt, šef katedre za istoriju na univerzitetu u Ankari.
Neki kritičari su čak mnogo oštriji i ocenjuju da film vuče inspiraciju iz sličnih holivudskih ostvarenja, sa scenama poput onih u "Gladijatoru" i "Matriksu". Reditelj odbacuje ove kritike i navodi da su one potekle iz "kompleksa niže vrednosti". On dodaje da kao i svaki film i ovaj ima svog reditelja, scenariste, svoju muziku.
