Rat oko posmatrača na izborima u Rusiji
Kako se bliže predsednički izbori u Rusiji, zakazani za 4. mart, sve je žešći i verbalni rat vlasti i opozicije oko posmatrača na biračkim mestima. Nakon parlamentarnih izbora, kada je opozicija optužila vlasti za falsifikovanje izbornih rezultata u korist Jedinstvene Rusije, pojavila se čitava vojska novih posmatrača, pa je teško izračunati koliko ih uopšte ima.
Liga birača samo je jedna od organizacija, koja se pojavila tokom masovnih protesta u Moskvi. Kao i nevladina organizacija za praćenje izbora Golos i neke druge, i Liga birača poziva građane da se priključe kontroli izbora, nudeći obuku, savete, čak i preko interneta, jer sumnjaju da bi i rezultati predsedničcih izbora mogli da budu falsifikovani.
Na decembarskim izborima partijski posmatrači su se neretko suočavali sa protivljenjem lokalnih izbornih komisija da ih puste na biračka mesta, ili im nisu davali kopije zapisnika. Golos je tako na internet postavio video snimak koji traje 15 minuta kojim se budućim posmatračima detaljno objašnjavaju njihova prava, izborni propisi i savetuje šta im je činiti do izbora, kao i samog 4. marta.
"Posao posmatrača je velika hrabrost. Sa jedne strane treba da budete druželjubivi i ljubazni, a sa druge strane da pokažete sve osobine birokrate. Vaš cilj je da pratite zakonitost izbora, a ako je ona prekršena, ne zaboravite da sve zabeležite fotoaparatima i videokamerama", poručuje se na početku video snimka.
Predsednik Centralne izborne komisije (CIK) Vladimir Čurov ne isključuje mogućnost udaljavanja posmatrača sa biračkih mesta, zbog, kako je rekao njihove "slabe pripremljenosti" i moguće "dezorganizacije izbora".
"Biće prisutan veliki broj posmatrača, navala. A ako je navala, znači da je slaba pripremljenost", smatra Čurov. Zbog toga, smatra on, posmatrači će kršiti zakon i treba im "blago ukazati na zakonske norme".
Šef Golosa Lilija Šabanova navodi da se ne može govoriti o "suvišnom" broju posmatrača. Šabanova objašnjava da po zakonu, na biračkom mestu može biti po jedan posmatrač za svakog predsedničkog kandidata i po jedan član izborne komisije sa pravom glasa.
Ona pri tom ukazuje da ne mogu svi predsednički kandidati na svim biračkim mestima da postave svoje posmatrače, jer niko nema takve resurse osim premijera Vladimira Putina. Šabanova smatra da se bojazni Čurova mogu objasniti upravo činjenicom da su posmatrači dobro pripremljeni.
Po njenoj oceni, Čurov je samo dao signal šefovima lokalnih izbornih komisija da se posmatrači mogu izbacivati sa biračkih mesta. Na stranu onih koji sumnjaju u poštene predsedničke izbore stao je i bivši šef CIK-a, sada ambasador u Letoniji Aleksandar Vešnjakov. U intervjuu dnevniku Izvestija on je rekao da rezultatima parlamentarnih izbora ne veruje dovoljno "značajan deo građana".
"Ako takva masa ljudi ne veruje, znači da postoje osnove za to", kazao je on, ali je priznao da su se i u vreme kada je on bio šef CIK-a "skrivale činjenice" o lažiranju rezultata.
Vešnjakov navodi da ranije niko nije ograničavao broj posmatrača, i da vlast treba ozbiljno da ocenjuje rad posmatrača, a ne da ih naziva neprijateljima. Značaj posmatrača na izbonim mestima ističe i lider opozicione partije Jabloko, navodeći da što više posmatrača bude na izborima, i što bolje budu pripremljeni, to je verovatniji drugi izborni krug.
Irina Kolpakova, koja je na parlamentarnim izborima bila šef lokalne izborne komisije u gradu Samara ostala je bez tog posla koji je obavljala godinama. Razlog je to što je, kako kaže, odbila da na svom biračkom mestu, na kojem su pobedili komunisti, na zahtev lokalne administracije prekroji rezultate u korist vladajuće Jedinstvene Rusije.
"Veb-kamere, providne glasačke kutije, masovno prisustvo birača, neće omesti predsednike izbornih komisija kojima su dati određeni zadaci, da ih ispune", kazala je Kolpakova u intevjuu koji je objavila Liga birača.
