Sto lica Londona (8): Prvi telegram kraljice Viktorije

London je doslovno krcat kultnim mestima svetske civilizacije, ali mnoga ta mesta nećete moći da pronađete u popularnim turističkim prospektima.

London ima svoju poznatu mrežu turističkih autobusa Big London Kompani, dvospratne autobuse sa otvorenim krovom, koji vas voze kružnim putanjama pored Temze, katedrale Svetog Pavla, kroz Siti, pored Vestminsterske katedrale, Parlamenta, Big Bena, ali vas neće provesti pored stotina zgrada, spomenika i adresa na kojima je nastala istorija i duša ovog neobičnog grada u kome su, pak, živela, radila i provodila naučni, politički i boemski život najveća svetska imena.
 

Na broju 75 u ulici Vorington Kresent nalazi se, tako, kuća u kojoj je sve do 1973. godine živeo prvi predsednik Izraela David ben Gurion. U aveniji Gabdon živeo je nekadašnji predsednik Čehoslovačke Edvard Beneš. Imperator Francuske, Napoleon Treći (1808-1873) živeo je u King Stritu; Emil Zola, veliki francuski romansijer živeo je u hotelu Kvin, u blizini hotela Kleridžis gde je, u apartmanu broj 212 za vreme Drugog svetskog rata živeo kralj Jugoslavije Petar Drugi Karađorđević.

Čudo za šiling

Prvi premijer Indije Džavaharlal Nehru, koji je osnovao Pokret nesvrstanih zemalja sa predsednikom Jugoslavije Titom i Egipta Naserom, stanovao je dve godine u broju 60 u ulici Elgin Kresent; francuski slikar Lisjen Pisaro imao je atelje u ulici Stenford Bruk, Van Gog je slikao u ulici Hekford; Mahatma Gandi, "otac Indije", pripremao je otecepljenje Indije od britanske imperije u ulici Kingsli; princ Taljeran, francuski državnik i diplomata, dugo je boravio na Hanofer skevru, u današnjem epicentru Londona...

London je, jednostavno, krcat kultnim mestima svetske civilizacije, pri tome, mnoga ta mesta nećete naći u popularnim turističkim prospektima. Trebaće vam, tako, 45 minuta vožnje Temzom od pristaništa u Vestminsteru, da biste stigli na Grinič gde počinje vreme. U maloj, polumračnoj sobi u griničkoj opservatoriji upoznajete se sa Edmundom Halejem, čovekom koji je prvi izračunao orbitu Halejeve komete. Halej je, usput, tačno proračunao da će se njegova kometa koja je prvi put viđena 1682. godine, ponovo iz dubina svemira pojaviti 1758. godine. Nažalost, Halej je umro pre tog datuma, ali se kometa pojavila tačno u zakazano vreme i zatim bila nazvana po njegovom imenu.

Na dan 25. juna 1837. godine, Vilijam Forterdžil i profesor Čarls Vetston demonstrirali su pred članovima Direktorijuma Londonske železnice svoj pronalazak, prvu verziju telegrafa. Tom prilikom prvi put u istoriji sveta poslati su telegrafski signali, istina za ovu priliku samo na daljinu od jedne milje. Dve godine kasnije 1839. prvi komercijalni telegrafski sistem postavljen je između stanica Padington i Zapadni Drajton, udaljenih jedna od druge 13 milja. Radoznali Londonci morali su da plate jedan šiling da bi izbliza i svojim okom, videli "čudo" preko koga su, takođe, mogli, opet prvi na svetu, da pošalju vlastite telegrame.

Prva javna telegrafska linija uspostavljena je između Londona i Gasporta 1845. godine. Prvi transmitovani tekst bio je govor kraljice Viktorije na otvarajućoj sednici Parlamenta u Vestminsteru. Takođe u Londonu Majkl Faradej je izumeo, između ostalih pronalazaka, elektromagnetsku rotaciju, i napravio prvi električni motor, generator i transformator.

Na dan 27. juna 1896. Giljermo Markoni isprobao je na krovu visoke zgrade u ulici King Edvards aparat za prenos električnih impulsa na daljinu. Bila je to prva svetska demonstracija prenosa radio-talasa na daljinu. Džon Lodzi Bejro je 26. januara 1926. godine u Fort Stritu, u sobi zgrade iznad koje se danas nalazi Bar Italija, izveo prvu svetsku demonstraciju televizije - prenošenje slike na daljinu. U bolnici Sent Meri, u londonskom kvartu Padington, Aleksandar Fleming je 3. septembra 1928. otkrio penicilin. U Londonu je Čarls Darvin napisao svoju teoriju evolucije i "Poreklo vrsta", 1859. godine.

Mladi Londonac Sesil But prisustvovao je 1898. godine u Imperijalnom Mjuzikholu, demonstraciji američkog aparata koji je prašinu sa tepiha duvao u jednu veliku kutiju. But je pomislio da bi bilo mnogo bolje kad aparat ne bi "duvao", nego usisavao prašinu u kutiju. Tri godine kasnije, 1901, But je javno demonstrirao svoj prototip današnjeg usisivača.

Prva praktična demonstracija Butovog pronalaska odigrala se u velikoj katedrali Vestminster Ebi, preko puta današnjeg Parlamenta. But je uspeo da svojom spravicom i za "nečuveno kratko vreme" opraši sve tepihe u Crkvi, neposredno pre nego što je tu odražna ceremonija krunisanja kralja Edvarda Sedmog. I kao što se desilo sa mnogim engleskim pronalascima, od radara, parne mašine, elektromotora, televizije, mitraljeza - "Englezi pronalaze, a Amerikanci marketiraju" - tako je Butov pronalazak današnjeg usisivača razvijan u Evropi, da bi licencu preuzeo Amerikanac, Vilijem Huver i od engleskog pronalaska napravio svoje bogatstvo.

Utakmica sa Nemcima

Na nešto lakšoj strani priče, današnjim Englezima nekako teže pada to što su, na primer, izmislili sportsku igru kriket, a danas ih u tome redovno tuku njihove bivše kolonije Pakistan, Indija ili Bangladeš. Izmislili su ragbi, a danas ih tuku Francuzi. Izmislili su vaterpolo, a danas im je u tome nedostižan idol Srbija. Najteže im, ipak, pada što su izmisli najpopularniju igru na svetu - fudbal, a danas su fudbalska sila drugog reda. A najteže im pada što ih u njihovoj nacionalnoj igri redovno tuku Nemci, mada tu, na likovanje Nemaca, Englezi imaju jak odgovor: "Jeste, vi nas često tučete u našoj nacionalnoj igri, fudbalu, ali mi vas, zato, redovno tučemo u vašoj nacionalnoj igri - ratovima."