Sto lica Londona (7): Komedijanti u metrou
Londonski "tjub" ima ono što drugi nemaju: vozače koji će vas na svoju ruku, a veoma uspešno zabavljati dok čekate da se popravi kvar na signalnom sistemu
Britanska Biblioteka je samo jedan naslov u spisku londonskih ekstremnih statistika. London je najmnogoljudniji grad Evrope, sa najfrekventnijim aerodromom, Hitrou, koji opslužuje godišnje više od 60 miliona putnika. Ulica Oksford smatra se najprometnijom trgovačkom ulicom na Starom kontinentu, sa više od 200 miliona posetilaca godišnje i prometom od šest milijardi funti. Ekstremne statistike beleže da se u britanskoj prestonici nalazi više milijardera nego u bilo kojoj prestonici sveta. London, zatim, može da se pohvali da je bio prvi grad u srednjem veku sa populacijom većom do milion ljudi. Krajem 1811. godine statistike su zabeležile da je u gradu živelo 1.009.546 ljudi. Bio je najveći grad na svetu sve dok ga 1957. nije pretekao Tokio.
Dobro jutro, nesrećnici
Ekstremne statistike ne znače i ekstremno pozitivne strane života jedne metropole. U Londonu je, po statistici od pre tri godine, živelo 1.046,888 samaca, što odslikava sumorniju stranu života u gradu u kome danas, u 21, veku, živi - novi ekstrem - 32.900 domaćinstava bez kupatila, tuša i toaleta u kući, a komšije znaju da provedu ceo život, a da se nikad ne pozdrave ili posete. Najnovije ekstremne brojke pokazuju da u Londonu ovog trenutka živi 2.300.000 odraslih samaca i samica koji se nikad nisu ženili ili udavali...
Londonski metro takođe se ne može kandidovati za šampiona u svojoj vrsti. Popularni "tjub" (cev) dramatično zaostaje za parnjacima u, recimo, Parizu ili Moskvi, ali još uvek može da se pohvali da je sa 392 kilometra tračnica, najveća mreža podzemne železnice na svetu. Većina linija jedva izdržava teret vremena, kvarovi na instalacijama su česti, čistoća zaostaje iza mnogih metroa u metropolama Evrope, ali ćete, kako Londonci vole da kažu, kada uđete u "tjub", uvek stići na odredište samo ne znate kada ćete stići.
Londonski "tjub" ima, na vedrijoj strani, nešto što nećete naći nigde drugde - njegove vozače koji će vas, dok u mraku između dve stanice - na jednoj od 267 stanica - čekate zbog kvara na signalom sistemu, uspešno zabavljati tipično britanskim humorom i zaista će vam vreme čekanja brže da prođe.
Na Severnoj liniji, čućete, tako, vozača kako vam se obraća preko internog razglasa:
"Dobro jutro, nesrećnici, sanjivi najamni radnici i slabo plaćeni službenici. Govori vam vaš vozač. Ja sam jutros kapetan vašeg voza koji će, čim se probudi menadžer stanice, uskoro da krene. Krstarićemo na visini od nula stopa. Vreme na putu je lepo, samo što to vi nećete videti. Dolazak na stanicu Morden planiran je za 7,35, ali nemojte me držati za reč. Temperatura na Mordenu je 15 stepeni Celzijusa, a Morden je u istoj vremenskoj zoni kao i stanica Mil Hil, pa nema potrebe da podešavate vaše satove..."
Starac sve mlađi
Londonski metro čija je najstarija stanica, na liniji Metropoliten, otvorena 10. januara 1863. godine, je "starac" koji je poslednjih decenija podmlađivan novim, modernim linijama i kompozicijama, ali je, pored svega i dalje najbrže prevozno sredstvo u javnom saobraćaju. Daleko je brži od dvospratnog autobusa koji mora da se probija kroz nesnošljive saobraćajne gužve, naročito u špicevima.
|
Tokom vožnje na liniji Distirikt: "Dame i gospodo, vidim neko svetlo pred sobom za koje cenim da je stanica Bank što je ohrabrujuće, ali nije naučno provereno budući da postoji i mogućnost da smo, dok sam ja dremao, stigli u Kale u kom slučaju ćete imati, zajedno sa mnom, prijatan dan na francuskoj obali Lamanša...".
Zabeleženo na Centralnoj Liniji: "Dame i gospodo, izvinjavam se zbog zastoja, reč je o redovnom kvaru na svetlosnim instalacijama i redovnom kašnjenju radnika na otklanjanju kvara, koji su opravdano odsutni zbog prisustva na ragbi utakmici u Kriklvudu. Znam da svi umirete od želje da što pre stignete vašim kućama ukoliko, naravno, niste oženjeni za moju bivšu suprugu, u kom slučaju želite, siguran sam, da pređete na drugi peron i krenete u suprotnom pravcu."
"Pikadili linija": "Dozvolite mi da sve putnike podsetim da je pušenje zabranjeno bilo gde u podzemnioj železnici izuzev ako pušite 'džoint'. U tom slučaju bilo bi fer da to podelite sa ostalim putnicima u vagonu, a pri tome ne zaboravite i na vašeg vozača".
"Vaterlo i Siti Linija": "Dobro jutro, dame i gospodo i dobrodošli na liniju Vaterlo i Siti. Na našem putu videćete sa vaše desne strane oronuo crni zid, a sa vaše leve strane oronuo crni zid. Uživajte u lepim prizorima sa vaše desne i vaše leve strane na putu za Vaterlo.
Vaterlo će biti poslednja stanica našeg živopisnog putovanja, na kojoj vas čeka plesna grupa 'lap dans' (igranje u krilu) i čaša šampanjca da proslavimo što smo živi i zdravi stigli, ako stignemo. Biće tu veselja i zagrljaja, ali Uprava londonske podzemne železnice sa mnom na čelu, unapred skida svaku odgovornost za vaše novčanike kada budete plesali u zagrljaju".
Na stanici "Embankment"-"Severena Linija": "Dame i gospodo, ovaj voz ide za Edzver. Eventualno. Po svoj prilici, i u izvesno vreme". Turističke ture gradom obavljaju, takođe, "dabldekeri", legendarni dvospratnici koji kreću tačno na vreme sa određenih tačka. Turisti, pak, koji se ukrcaju na autobus broj 11 imaju čast da se voze autobusom koji je u istoriji grada imao svoju "minutu slave" i kao takav zapisan u hronikama zanimljivosti.
U jesen 2003. godine, na tradicionalni nacionalni jubilej sećanja na žrtve u Prvom i Drugom svetskom ratu, 40 policajaca uhapsilo je na Kovent Gardenu 19 bučnih antimonarhista, pod optužbom "kršenja javnog reda i mira". Ne znajući kako da toliki broj strpaju u "maricu", policajci su pribegli maštovitom rešenju - zaustavili su turistički autobus broj 11 na njegovoj redovnoj turi po gradu. Turisti u autobusu imali su, naravno, plaćene karte za vožnju po gradu, pa su i policajci i izgrednici kružili sa njima, dva i po sata, od znamenitosti do znamenitosti. Usput, prilikom prolaska pored policijskih stanica, policajci su izbacivali iz autobusa po kojeg "antimonarhistu" i predavali u nadležnost lokalnim policijskim stanicama.
"Dovitljivost" svojih "bobija" Skotland jard je pismeno i pojedinačno pohvalio, ali sud je imao drugačije mišljenje. "Antimonarhisti", od kojih nijedan nije bio prekršajno kažnjen, tužili su Londonsku policiju. Sud je doneo presudu da Skotland jard "nevino uhapšenim" ima da plati sumu od 80.000 funti i da se pojedinačno izvini "antimonarhistima" koje su dva i po sata,"protiv njihove volje i protivpravno, samo zato što su izražvali njihovo političko ubeđenje", vozali u autobusu broj 11.
Biblija za taksiste
Najkonfornije, mada ne i najbrže sredstvo javnog prevoza, londonski taksi, prilično je neugledan po dizajnu, ali prostran i, zaista sasvim poseban zbog svojih vozača. Londonski taksista je apsolutno, najobrazovaniji među svojim kolegama u svetu. Londonski taksista, pre nego što dobije dozvolu za rad, mora da zna napamet 400 informacija iz tzv. "Plave knjige" o gradu.
Londonski taksista mora da ima "približnu predstavu" o 25.000 (!) ulica, uličica i prolaza u radijusu od šest milja od centra grada i da poseduje "temeljito znanje" o ključnim putevima izvan unutrašnjeg kruga metropole. Studija koju je 2000. godine objavio Univerzitetski koledž u Londonu, našla je da je obavezno studiranje tzv. "Mastermajnda", zbirke opštih znanja, kod taksista neobično razvilo delove mozga koji kontroliše memorisanje fakata i prostora.
