Sto lica Londona (6): Kafane pišu istoriju
Svi rodonačelnici komunizma, od Marksa do Staljina, živeli su u prestonici kapitalizma i u njenim kafanama pripremali svetsku revoluciju protiv kapitalista.
Londonsku državnu biblioteku ili Britansku biblioteku posećuje godišnje tri miliona ljudi, ali teško da će se naći namernik, pa i onaj koji bi baš seo na mesto obeleženo sa "L 13", koji bi znao da je upravo tu, na tom mestu, pre više od 100 godina, sedeo, niko drugi nego rodonačelnik svetske proleterske revolucije, Vladimir Iljič Lenjin.
Lenjin je šest puta dolazio i u intervalima živeo u Londonu gde se, uzgred, prvi put sreo i sa Staljinom, a upoznao sa delima i radovima Karla Marksa, još jednog stanovnika Londona čiji se grob nalazi na Hajgejtu, u severnom delu grada.
"Mnogi posetioci Biblioteke sećaju se Lenjina kao čoveka malog rasta, koji je neprestano, od jutra do večeri, čitao. Svaki put bi uzimao ogromnu količinu knjiga i čitao ih zapanjujućom brzinom, ali sa neopisivom energijom i udubljivanjem", zapisala je britanska istoričarka Helen Rejpoport.
U radovima ove istoričarke međunarodnog radničkog pokreta naći će se takođe i ovo zapažanje: "London je za Lenjina bio simbol zla koje je on želeo da uništi, pa bi često pozivao prijatelje da se šetaju siromašnim, istočnim delovima grada kako bi se svojim očima uverili kolika je klasna provalija između slojeva stanovništva u prestonici."
I onda: "Ironično, Lenjinu je upravo kapitalistička država Britanija omogućila pristup knjigama, slobodu delovanja i finansijsku podršku. A, upravo ovde, u Londonu, Lenjin je pisao svoje knjige, radove i pamflete o uništavanju svetskog kapitalizma."
Muke po Lenjinu
Među znamenitostima Londona vezanim za Lenjinovo ime, manje je poznato običnom turisti da je 1940. godine bila isplanirana izgradnja velikog stambenog bloka sa imenom Lenjina. Projekat je izradio poznati arhitekta, ruski emigrant Bertold Lubetkin početkom 1950. godine. Ali, tada je već hladni rat Istok - Zapad bio u punom jeku pa je, da ironija bude kompletna, stambeni blok umesto da nosi ime Vladimira Iljiča Lenjina, nazvan imenom Anojrina Bevana, britanskog ministra spoljnih poslova i zakletog antikomuniste!
U toku Drugog svetskog rata 1942. podignut je Memorijal na Herford skveru, gde je jedno vreme Lenjin stanovao kao politički izbeglica. Memorijal u njegovu čast je dugo bio mesto hodočašća britanskih i svetskih komunista i levičara, sve dok Lenjinova bista nije preko noći uklonjena.
Bista je, ipak, sačuvana i dugo godina sakupljala je prašinu u suterenu Opštine Islington, u severnom delu grada, da bi konačno sa nje bila obrisana prašina i postavljena u Muzej Islingtona gde se i danas nalazi, zaštićena od vandalizma koji je nekoliko puta doživela dok je bila na Herford skveru.
Karl Marks koji je, takođe, nakon bega iz Nemačke, u Londonu stvarao teoriju rušenja kapitalizma ima danas u Londonu svoj Marksov memorijalni centar.
U Centru je veliki mural u čijem je središtu proleter golih grudi, okružen Marksom, Lenjinom i Engelsom. Proleter raskida okove lanaca, dok se iza njega ruši Big Ben povlačeći za sobom kapitalizam.
Interesantno da je mural preživeo bombardovanje u Drugom svetskom ratu kad je bomba pogodila tačno u krov zgrade, porušila sve unaokolo izuzev murala sa Marksom, Lenjinom i Engelsom.
U Marksovom memorijalu se nalazi i sala gde je, od 1902. do 1903, Lenjin redigovao i štampao časopis "Iskra", glasilo svetskog proleterijata. U sobi je smešteno nekoliko Lenjinovih bisti koje bi tu donosile zvanične delegacije iz bivšeg Sovjetskog Saveza, među njima nekadašnji predsednici Mihail Gorbačov i Nikita Hruščov.
Lenjin je, pak, u Londonu živeo na četiri adrese u raznim vremenskim periodima, najčešće sa suprugom Krupskom. Danas na te adrese malo ko svraća, a malo ko za njih i sazna. U današnjem Londonu ni istorija komunizma nije poželjna za podsećanje. Pa, ipak, ima nekoliko kultnih mesta koja i dalje posećuju komunisti, levičari i "nostalgičari svetske revolucije".
Jedno od takvih mesta nalazi se u kvartu Klerkenvel, u pabu Krunska taverna. U tom pabu su se, stoji u beleškama o neobičnim londonskim mestima sastali 1905. godine Vladimir Iljič Lenjin i Josif Visarionovič Staljin.
Gostu koji navrati u Krunsku tavernu, osoblje će rado govoriti o tom šanku o kome se priče prenose s kolena na koleno. "Ja znam da je Lenjin često dolazio u naš pab. O tome svi znamo, može sve da se pročita i u posebnoj knjizi o hronici naše Taverne. Tu su štampani arhivski zapisi o Lenjinovom sastanku sa Staljinom, upravo pod ovim krovom i upravo za ovim stolom", pokazuje prstom menadžer Taverne Džejson Robinson.
Pasionirano priča kao da je lično prisustvovao susretu dvojice ljudi koji će obeležiti svetsku istoriju, koji su "dugo šušorili o nečemu" i kako se, eto, "to dogodilo pre više do 100 godina, ali ljudi i danas dolaze i sa nostalgijom sedaju za ovaj sto da popiju pintu piva". A Džon Kalou, menadžer Marksovog memorijalnog centra, reći će vam sa dosta emocija: "Možete da volite ili da mrzite Lenjina, Marksa ili Engelsa, ali oni su deo istorije bez koje svet, pa ni ova zemlja, ne bi bili ovo što jesu."
Sam Karl Marks bio je ljubitelj kapljice, istina umereni, i čest gost u londonskim pabovima, ali hronike beleže da je najčešće dolazio na kriglu piva u pab Flask, u Ulici Hajget vest gde će vam i danas, takođe sa žarom u očima, pokazivati klupu na kojoj je sedao i imao svoje rezervisano mesto.
Londonski pabovi su mala, koloritna rekapitulacija istorije, tradicije i ekscentričnosti britanske metropole; u malo kojem da nema priče o slavnim ljudima koji su ih posećivali i neobičnim događajima koji su se dešavali.
U Ulici Din i danas radi pab Slobodna Francuska gde su se za vreme Drugog svetskog rata, daleko od nemačke okupacije Francuske na drugoj strani Lamanša, sastajali prvaci francuskog pokreta otpora i gde je general Šarl de Gol, potonji predsednik Francuske, redovno pio svoje pivo.
U pabu "Stari sir Češajera" redovno su, u davno vreme, svraćali na svoje piće i jorkširski puding, francuski filozof i humanista Volter ili, pak, britanska literarna veličina Čarls Dikens.
Fridrih Engels bi tu navraćao redovno posle svojih govora koje je držao u Hajd parku. Lenjin takođe, ali on samo da prezalogaji između dve seanse čitanja u Britanskoj biblioteci.
Osmo čudo sveta
Britanska biblioteka nije bez razloga bila drugi dom lidera svetske proleterske revolucije. Lenjin je znao gde će provoditi vreme.
Britanska Biblioteka, osnovana 1753. godine, u svojim rafovima čuva kopije, danas i elektronske, svih publikacija objavljenih u Britaniji i Irskoj "od pamtiveka do današnjih dana"!
Kolekcija publikacija u ovom osmom svetskom čudu od biblioteke, obuhvata 150 miliona naslova, od toga 15 miliona knjiga, na svim poznatim svetskim jezicima, počev od 300. godine pre nove ere. Na ovo treba dodati tri miliona (!) naslova koji svake godine dodatno obogaćuju Biblioteku. Onih 150 miliona naslova uključuju manuskripte, mape, novine, magazine, crteže, muzičke note, patente...
Kaže se da na planu svega onoga što je ljudska ruka zapisala, od praistorijske ere do 21. veka, ne postoji nešto što čovek može da zatraži, a ovo osmo svetsko čudo ne može da mu predoči. Ako posetilac, na primer, zatraži da pročita rukopise Džejn Ostin ili zabeleške Bitlsa, kompjuter će mu izbaciti oko 310.000 manuskripta, sve što je zaželeo.
Zgrada koja raste
Prostor na policama u Britanskoj biblioteci povećava se svake godine za 12 kilometara! Čoveku koji bi svakog dana pregledao pet dokumenata, trebalo bi, izračunato je, 80.000 godina da pregleda celu kolekciju. Pola miliona ljudi poseti čitaonice Biblioteke svake godine.
|
Ljubitelj filatelije ima na raspolaganju osam miliona maraka i drugih filatelističkih memorabilija. Za samo nekoliko sekundi elektronski mozak će pronaći iz memorije od 49,5 miliona patenata koje je svet do sada izmislio, onaj koji se traži, ma koliko bizaran bio.
