Libija potonula u brutalno etničko čišćenje
Prema pisanju "Njujork tajmsa" i "El Paisa", Tripoli, glavni grad Libije, i mnogi drugi gradovi su danas mesta pod opsadom oružanih grupa nad kojima takozvana centralna vlast i nema većeg nadzora. Šta više i sama vojska se ponaša kao još jedna naoružana banda. Tome treba dodati i činjenicu da su neka mesta zbrisana u erupcijama etničkoga čišćenja.
Iako je rat završen u oktobru, Tauerga je postao grad duhova. Kuće su uništene, opljačkane i spaljene, baš kao i mnoga srpska sela posle "Oluje". Ulice su razrovane, nema celog prozora, svuda vlada tišina. Niko nije ostao u ovome mestu na zapadu zemlje koje su u osvetničkom pohodu potpuno počistili susedi iz Misrate jer su oni iz Tauerge, kažu ovi iz Misrate, pomagali Gadafiju.
Grad je zbog toga uništen i u njega ne sme vratiti ni jedan od nekadašnjih 35.000 stanovnika koji su danas razbacani po mnogim izbegličkim kampovima unutar Libije. U tom osvetničkom pohodu nema samo političke mržnje već i rasizma, jer osim što su bili uz Gadafija, stanovnici Tauerge su crne puti.
Koliko se etničko čišćenje i divljanja oružanih bandi može isprepletati govori slučaj Atije al Majuba. Kaže da su morali da napuste Tauergu zbog brutalnosti milicije iz Misrate. Dan kada je napuštao dom na ulici je pobrojao 40 leševa svojih komšija. Kada je u septembru stigao u logor za izbeglice, koji je montiran u bivšoj mornaričkoj akademiji u Tripoliju, mislio je da je najgore prošlo. Međutim...
Pre dve nedelje jedna oružana grupa je upala u kamp koji navodno čuvaju snage bezbednosti, a to nije bio prvi put da se tako nešto dešava. U prethodnim upadima su pokupili 85 muškaraca između 14 i 60 godina, posle čega im se izgubio svaki trag. Kada su izbeglice pokušale da protestuju banda je zapucala po njima. Ubijeno je sedmoro ljudi, a ranjenima se tačan broj ne zna. Tada je ubijen i 13-godišnji Atijin sin, Muhamed. Atija kaže da je situacija grozna, da "nema države, ni reda, ni zakona".
Stanovnici Misrate, ponosni trgovci, prezirali su Gadafija dok su mu ljudi Tauerge bili zahvalni jer su bili naslednici robova koji su stigli u Libiju u XVIII veku, a pukovnik im je znatno poboljšao uslove života, omogućio pristup školama i fakultetima i otvorio put do visokih položaja u oružanim snagama i javnoj upravi. Zato nije iznenađenje što su se borili protiv pobunjenika ili što su Gadafijeve snage raketama GRAD gađale Misratu, luku velike komercijalne važnost i treći grad po veličini u Libiji.
Kada je u avgustu probijena Gadafijeva odbrana legendarni borci Misrate prešli su preko Tauerge kao termiti. Međutim, opravdanja za mučenja i vešanja stanovnika ovog mesta nije bilo.
Zanimljivo da Zliten, još jedan grad poznat po tome što su se njegovi stanovnici borili za Gadafija, a blizu je Tauerge, nije ni taknut. Njegovi stanovnici nisu tamnoputi.
Osim toga, kažu u Misrati, ovi iz Tauerge su silovali neke žene iz Misrate, a to se ne oprašta. Međutim, u tu priču malo ko veruje, već se smatra medijskom kampanjom kako bi se opravdalo etničko čišćenje crnaca. Organizacije za ljudska prava i Ujedinjene nacije nisu našle ni jedan dokaz koji bi potkrepio optužbe za silovanja počinitelja iz Tauerge.
Vlast trenutno razmišlja da izbegle stanovnike Tauerge izmesi u Sirt, rodno mesto pukovnika Gadafija, ili u pustinju kod oaze Jalu, ali oni to ne žele jer hoće nazad u svoje domove. To je, međutim, teško: grad je potpuno razoren i nebezbedan. Osim toga toliko je proširena mržnja prema ljudima Tauerge da niko ne želi da bilo šta uradi za njih.
Godinu dana posle pobune, Libija nema atribute koje svojstvene jednoj državi: ni pravu vojsku, ni policiju, ni javnu upravu, ni pravosuđe. Krhka bezbednost i haranje bandi ugrožavaju demokratski proces zakazan za jun. Slobodni i regularni izbori su jako izvan dosega i čine se kao daleka stvarnost. Ono što jeste stvarno jest da hiljade ljudi juri Libijom s prstom na okidaču.
