Kako je Island pobedio krizu?
Islanđani koji su 2009. godine zasuli kamenjem zgradu državnog parlamenta zahtevajući odgovornost političkih vođa i bankara za neviđeni ekonomski i finansijski slom zemlje, danas zadovoljno žanju plodove svog besa, piše "Blumberg" komentarišući vest da je kreditna agencija "Fič" podigla Islandu rejting iz statusa "smeća" na graničnih BBB- sa stabilnom prognozom.
Island je u 2011. ostvario rast BDP-a od 2,9 odsto, a u 2012. mogao bi pasti na još uvek odličnih 2,4 odsto. Deficit budžeta je sa 6,5 odsto u 2009, godini nakon kraha, smanjen na samo 0,5 odsto u 2011, a u 2012. godini se očekuje suficit budžeta.
Dakle, podaci govore da su Islanđani ispravno odlučili kada su na referendumu 2008. rekli "ne" planu da sa 85 milijardi dolara saniraju tri propale privatne banke.
"Island je sledio upustva iz priručnika o tome šta učiniti u krizi. Bilo koji ekonomista s tim bi trebalo da se složi", prokomentarisao je za "Blumberg" Lars Kristensen iz "Danske Bank A/S".
"Na kraju krajeva, ako su domaćinstva nelikvidna, onda banke jednostavno moraju to da prihvate, bez obzira na to koji je interes banke", dodao je Kristensen komentarišući poteze islandskih vlasti.
Islandskim domaćinstvima pomogao je dogovor između vlade i banaka da oproste dugove domaćinstvima u iznosu koji prelazi 110 posto vrednosti njihovih domova.
Uz to, Vrhovni je sud u julu 2010. godine odlučio da su krediti sa valutnim klauzulama nelegalni, što je značilo da domaćinstva više ne moraju da pokrivaju gubitke krune.
Takođe, islandske vlasti pokrenule su istragu protiv svih bankara upletenih u rizična poslovanja, a pod istragom je i bivši premijer Geir Harde.
U slučaju gubitka međunarodne arbitraže na sudu EFTA-e, javni dug Islanda mogao bi da se poveća za 6 do 13 posto BDP-a.
Nakon svih ovih događaja, neizvesno je i hoće li Islanđani uopšte hteti da uđu u Evropsku uniju. Po nekim istraživanjima, njih 64 posto bilo je za to da zemlja povuče molbu za ulazak u evrozonu.
