Pola veka od kubanske krize (4): Karibi u karantinu
"Minsk" i "Grozni" su nastavili plovidbu uprkos svim pozivima američkih mornara na ruskom jeziku da se povuku.
Džon Kenedi je ušao u Ruzveltovu sobu u Beloj kući da bi još jednom pogledao mape vazdušnih udara, kao i pomorske blokade.
- Dakle, na stolu imamo karantin i vazdušne udare - sumirao je Kenedi. - Imamo i treću opciju - upao je Edli Stivenson, američki ambasador pri UN. - Kad već rizikujemo nuklearni rat, onda bi bar neko od nas u sobi valjda mogao da bude kukavica. E, pa, izgleda da ću to biti ja. Treća opcija nam je da se nagodimo. Možemo da trampimo bazu Gvantanamo i rakete u Turskoj za povlačenje sovjetskih raketa s Kube. Otvorićemo treći kanal, tako što ćemo to reći U Tantu (generalnom sekretaru UN) da iznese formalni predlog i tako bi izgledalo da je to inicijativa UN, a ne naša ili njihova - predložio je Stivenson. - Mislim da to nije moguće, Edli. Ted, spremni oba govora. Hoću da imam govore za vazdušne udare, kao i za karantin - rekao je Kenedi svom bliskom saradniku Tedu Sorensenu, piscu predsednikovih govora i time mu dao zadatak koji ovaj nije očekivao.
Zorinov "ručak"
Od svih članova tima u Beloj kući Sorensen je verovatno bio slabije rangiran samo od Bobija Kenedija. Sorensen je ćutke otišao u svoju kancelariju u Zapadnom krilu i krenuo da piše. Pošto je u popodnevnim satima 22. oktobra obavestio ambasadore 46 zemalja akreditovanih u Vašingtonu o predstojećim potezima, predsednik Kenedi se u 17 sati obratio naciji i obavestio:
- SAD uvode striktni karantin na svu ofanzivnu vojnu opremu namenjenu Kubi...
U vrlo preciznom, ali dramatičnom obraćanju predsednik je izneo i sedam ključnih tačaka za izlazak iz krize: - Sprečavanje ofanzivne izgradnje striktnim karantinom nad ofanzivnom vojnom opremom za Kubu, neprekidni i pojačani nadzor nad Kubom i vojnom izgradnjom na Kubi, svaka nuklearna raketa sa Kube, protiv bilo koje zemlje Zapadne hemisfere, smatraće se napadom SSSR na SAD, pojačava se vojna baza SAD u Gvantanamu na Kubi...
Kenedijeva odluka o karantinu je trebalo da stupi na snagu 24. oktobra. Već tog jutra, šef Združenog generalštaba je izdao naređenje za plan blokade floti u Atlantiku, a kako bi zaustavili svaki sovjetski brod koji plovi ka Kubi.
- Šta plan podrazumeva, admirale? - upitao je Kenedi jednog od komandanata mornarice.
- Prvo ćemo svaki brod koji plovi na Kubu zaustaviti radi inspekcije tovara. Ako brod nosi oružje, biće propraćen do najbliže vojne luke SAD. Ako odbije da se zaustavi, pucaćemo im preko palube. Ako se ni na to upozorenje ne zaustave, pucaćemo u kormilo kako bismo onesposobili brod. Poslednja opcija nam je da brod potopimo.
- Neće biti nikakvog pucanja bez mog izričitog naređenja! Da li je to jasno, admirale? - naglasio je predsednik Kenedi komandantu Atlantske flote admiralu Robertu Denisonu.
- Mornarica Vas neće izneveriti - bio je odgovor Denisona.
SAD su u Karibima koncentrisale 40 ratnih brodova, od čega dva velika i tri manja nosača aviona. Poslata je i 19. udarna eskadrila mlaznih aviona na Floridu, jer su pod karantin potpadali i sovjetski transportni avioni. U skladu sa tim, američki Kongres je hitno izglasao odluku o pozivanju još 150.000 rezervista.
Sovjetski Savez je ocenio da blokada Kube predstavlja "agresivnu akciju i ozbiljnu opasnost za mir" i da Amerika ne može da ima za pravo da od suverenih zemalja traži da joj objašnjavaju kako organizuju svoju odbranu. U isto vreme ministar odbrane SSSR Rodion Malinovski zatražio je povećanje borbene gotovosti i zabranu odsustva. Održan je i vanredni sastanak predstavnika zemalja Varšavskog pakta, na kojem je traženo povećanje borbene gotovosti.
U tom trenutku Sovjeti su odlučili da odgovore na izazov, ali je to moglo da izazove i takozvanu spiralu rasta koja bi podrazumevala da se ulozi stalno povećavaju, do granice kad bi svaki dogovor postao nemoguć, što bi značilo nuklearni rat. I na Kubi je proglašena opšta mobilizacija i zemlja je počela da se sprema za rat.
U večeri 22. oktobra je počeo hitni sastanak Saveta bezbednosti UN, na kojem je sovjetski ambasador Valerian Zorin blistao, uživajući u retoričkom razapinjanju Amerikanaca. Njegov kolega s druge strane kasnio je na sastanak, i u tom trenutku je Zorin već govorio jako dugo. Čak i kad je Stivenson zauzeo svoje mesto, Zorin kao da je dobio novu snagu.
- Vidiš li ga? Moramo da ga zamenimo! Džone, Zorin će ga živog pojesti, moramo da ga zamenimo! - besneo je Robert Kenedi dok je s bratom predsednikom gledao direktan prenos iz Njujorka. A onda je Stivenson uzeo reč, u sali su postavljeni panoi sa snimcima koje su špijunski avioni napravili nad Kubom. Jedan po jedan, ambasadori drugih članica Saveta bezbednosti odricali su se vremena za debatu u korist Amerikanaca. Stivenson je pred očima međunarodne javnosti razotkrio Sovjete, tražeći samo odgovor na jedno pitanje - šta sovjetske atomske bombe rade na Kubi?
- Gospodine Zorin, mogu da čekam vaš odgovor dok se pakao ne zamrzne! - povišenim tonom je rekao Stivenson.
Ništa manja drama nije bila ni u Karibima. Mornarica je registrovala 25 sovjetskih brodova koji se kreću ka Kubi. Da bi svi ti brodovi imali vremena da prime instrukcije, na predlog britanskog ambasadora odlučeno je da se zona karantina suzi ka kubanskim teritorijalnim vodama.
Drama na pučini
Neki od brodova su se okretali, primetivši američku mornaricu, ali su trgovački tegljači Minsk i Grozni nastavili plovidbu uprkos svim pozivima američkih mornara na ruskom jeziku da se povuku. Višesatna drama u slučaju Minska završila se okretanjem broda u poslednji čas, ali je Grozni nastavljao.
- Brod se ne zaustavlja, admirale. Dajte nam instrukcije - tražio je komandant jednog od američkih brodova iz karantina. - Ispalite rakete - naredio je admiral Denison. - Šta to radite admirale? - dreknuo je sekretar za odbranu Mek Namara.
- Zaustavi paljbu, zaustavi paljbu - odvratio je Denison radio vezom oficiru na ratnom brodu, okrećući se Mek Namari.
- Gospodine sekretaru, ispaljujemo signalne rakete preko pramca broda, za ime sveta. Ovo su vojna pravila još od 18. veka! - vikao je poniženi admiral.
- Predsednik je jasno rekao da neće biti nikakvog pucanja bez njegove izričite naredbe. Šta Vam u toj rečenici nije jasno? - odvratio je sekretar za odbranu i nastavio: - Još od 18. veka? Isuse, s kakvim ljudima mi ovde radimo!
Tri pitanja za Kastra
Robert Mek Namara, tadašnji američki sekretar za odbranu, trideset godina od krize je otkrio šta je za njega bilo najdramatičnije.
|
