Pola veka od kubanske krize (3): Pet minuta za beg
Ne čekajući da mu se na sastanku Izvršnog komiteta Saveta za nacionalnu bezbednost da reč, progovorio je general Maksvel Tejlor, tadašnji američki načelnik Združenog Generalštaba armije: "Ako lansiraju, imaćemo samo pet minuta upozorenja! Pet minuta, gospodo!"
Članovi Ekskoma, Izvršnog komiteta Saveta za nacionalnu bezbednost, sedeli su za velikim stolom u Beloj kući. Kenedi je hteo da čuje svakoga, od diplomata, preko špijuna do generala i sekretara za odbranu. - Gde je Bobi? - upitao je predsednik uoči sastanka svog najbližeg saradnika O'Donela, misleći na svog brata Roberta Kenedija, inače državnog tužioca.
- Doći će, zna on sve - uveravao ga je O'Donel.
- Treba mi Bobi za ovim stolom - insistirao je predsednik.
Prvi je reč imao predsednikov savetnik Ted Sorensen. - Imamo snimke iz kojih smo zaključili da su Sovjeti krenuli u razmeštanje raketa SS-4 radijusa 1.000 milja, a tu su i rakete Sandal s bojevim glavama od tri megatone. Sve ove komplekse opslužuje kompletno sovjetsko osoblje, njih oko 3.400. Rakete su tu, ali verujemo da još nisu operativne...
Štampa u mraku
Atmosfera je bila mučna. Zagledani u snimke iz vazduha i prateću dokumentaciju članovi kriznog tima hteli su da što pre dođu do nekakvog zaključka. Ne čekajući da mu se da reč, progovorio je general Maksvel Tejlor, načelnik Združenog Generalštaba armije:
- Ako lansiraju, imaćemo samo pet minuta upozorenja. Pet minuta gospodo! Ako lansiraju, mogu da pobiju 80 miliona Amerikanaca i unište veći broj naših baza!
Pošto su pregledane dodatne fotografije sa Kube, utvrđeno je da će rakete biti operativne za 10 do 14 dana.
To je zahtevalo hitan odgovor kako bi se zaustavila gradnja na raketnim rampama i sklonilo naoružanje sa Kube. Mere za razrešenje krize koje je Izvršni komitet predložio bile su jednostavne i podrazumevale diplomatski pritisak, ograničene vazdušne udare, sa invazijom na ostrvo osam dana kasnije.
- Ovo je velika doktrinarna promena u sovjetskoj politici. Oni prelaze na opciju prvog udara. Gospodo, jako dugo posmatram Sovjete i mogu da vam kažem da oni razumeju samo jedan jezik - silu! - pokrenuo je raspravu Džon Mekon, direktor CIA. Upravo ta reč "sila" za Kenedija je imala sasvim drugi prizvuk - to je značilo Treći svetski rat.
Arsenal za strah
Sovjetski Savez je uspeo da do sredine oktobra 1962. prebaci tajno u baze na Kubi 42 raketno-balistička uređaja srednjeg radijusa dejstva, 12 raketno-balistička uređaja neutralnog tipa, stacionirana su i 42 bombardera-lovca tipa Iljušin-28, 144 protivavionska sistema tipa zemlja-vazduh (SAM) kao i 42 lovca MIG-21 i rakete drugih tipova, patrolne brodove naoružane raketama. Pored toga, na Kubu je došlo i 22.000 pripadnika sovjetskog vojnog osoblja.
Nova Hirošima
Ono što SAD nisu saznale tokom čitave kubanske raketne krize, a što bi svakako uticalo da se uguše glasovi zagovornika ratnog puta, bilo je i to da su Sovjeti dopremili devet taktičkih nuklearnih bojevih glava čija je snaga bila ravna jačini atomske bombe bačene na Hirošimu. Taktičke nuklearne glave bi se koristile protiv potencijalnih invazionih snaga uz konvencionalno oružje.
Problem je bio i u tome što je u slučaju invazije odluka o njihovoj upotrebi data komandantima na terenu, bez direktiva ili dozvole iz Kremlja. Dakle, crveno dugme nije bilo u Hruščovljevim, niti u Kastrovim rukama neposredno. Njih su držali komandanti na terenu. |
Kenedi je već dugo patio od bolova u leđima koje su jedva umanjivali snažni lekovi i steznici. Ali, način na koji se nelagodno vrteo u stolici ukazivali su na drugu vrstu tegoba. Okrenuo se svom bliskom saradniku, sekretaru za odbranu Bobu MekNamari.
- Imamo nekoliko vojnih scenarija i pre nego što general Tejlor ode u detalje, želim da utvrdimo jedno pravilo: ako se odlučimo za udar, to mora biti pre nego što rakete budu operativne. Jer, ako one budu operativne, nećemo moći da budemo sigurni da smo ih sve uništili pre nego što budu lansirane - rekao je MekNamara.
U osnovi je američka armija na raspolaganju imala samo jedan vojni plan, OPLAN (Operativni plan) 316 i on je podrazumevao bombardovanje antiraketnih snaga na Kubi, raketnih postrojenja, a zatim i invaziju kopnenih snaga. U najnižem stepenu pripravnosti bilo je 850 bombardera. Verovatno je da bi sledeći korak bio svrgavanje Fidela Kastra, ako već ne bi napustio zemlju.
MekNamarine reči su bile otrežnjujuće. Ako će napasti Sovjete na Kubi, Amerikanci će to morati da učine za najdalje dve nedelje. To ne samo da nije ostavljalo dovoljno vremena za promišljanje, već ni za pravu pripremu kakvu bi takav vojni poduhvat podrazumevao.
Takođe, već se u tom trenutku znalo da bi sovjetska odmazda bila invazija na Zapadni Berlin. Predsednik je insistirao da se razmatra i diplomatska akcija koja bi predupredila pakao.
Na predlog Adlija Stivensona, ambasadora SAD pri UN, dogovoreno je da se preko Saveta bezbednosti isposluje osuda sovjetskog postupka i to pod plaštom Organizacije Američkih država, sa čijim bi se pristankom zatražilo sklanjanje ofanzivnog oružja s Kube.
- U redu gospodo. Hvala vam - kratko je odgovorio Kenedi i izašao iz prostorije.
Svi su se zgledali, generali su potpuno zbunjeni pokupili dokumenta sa stola i krenuli da izlaze. Direktor CIA Mekon je bio posebno nervozan. - Šta se dođavola tamo dogodilo? Mislio sam da će nam dati neke instrukcije - rekao je generalu Maksvelu i generalu Kertisu Lemeju, komandantu vazduhoplovstva.
Kenedi nije želeo da brza. O'Donelu je kratko dobacio da se pres sekretar Pjer Salinger mora "držati u mraku".
- Ako on bude znao, znaće i štampa, a poslednje što nam u ovom trenutku treba je panika, ali i odavanje Sovjetima da znamo šta rade - dao je predsednik instrukcije O'Donelu.
Hodajući ka rezidenciji predsednika, O'Donel i braća Kenedi razgovarali su kako da dalje upravljaju ne samo kubanskom krizom, već i krizom nesaglasja u Ekskomu.
- Šta god da uradimo, Bobi, moramo doneti jednoglasnu odluku - rekao je Džon Kenedi svom mlađem bratu, u to vreme državnom tužiocu koji po značaju funkcije nikako takvim sastancima nije pripadao, ali je uvek bio najbliži i najpoverljiviji predsednikov savetnik.
- Dobro, Džone, nemoj sad. Doći će oni do rešenja - odgovorio je Bobi.
- Jednoglasno, Bobi! - dreknuo je predsednik Kenedi. - Oni hoće da me gurnu u rat. E, pa, neću im to pružiti. Nema šanse. Ako hoće nekog drugog predsednika, neka im. Ovo nije lako za mene. Moram da ostanem u Beloj kući dok ovo ne rešimo - besno i kivno podviknuo je Kenedi.
- Ne! Nikako to ne smeš. Moraš da nastaviš da se javno ponašaš kao da je sve u redu. Da ideš na putovanja, obavljaš zakazane prijeme, posete. Bobi će ovde biti stalno - posavetovao ga je O'Donel.
Kormilo za porodicu
Problem administracije je bio u tome što su vojska i CIA insistirali na vojnom rešenju krize i nadali su se da će efikasnom vojnom akcijom opravdati za neuspeh u Zalivu svinja.
Jastrebovi u administraciji su želeli da iskoriste američku vojnu premoć i jednom odlučnom vojnom pobedom pokažu superiornost nad SSSR, ali Kenedi nije želeo da odmah iskoristi silu za razrešenje krize, već se nadao da će oštrom diplomatskom akcijom uspeti da ubedi Sovjete da povuku rakete sa Kube.
On je to želeo da upotrebi kao početni korak protiv Sovjeta, ali ipak ni vojno rešenje krize nije želeo da odbaci. Ali ono što je Kenedija najviše odbijalo od mogućnosti vazdušnih udara i invazije je bilo to što mu je general Maksvel Tejlor, rekao da vojska ne može da garantuje uništenje svih raketa na Kubi.
Kako se kasnije ispostavilo, Ekskom je manje bio krizni štab koji je situaciju držao pod kontrolom i donosio odluke, a više osiguranje za Kenedijeve da niko iz vlade ne bi napustio pravac kojim su krenuli.
