Australija "uvozi" hiljade radnika za pojedine uslužne poslove
Imigranti su spremni da rade sve moguće poslove koje mnogi Australijanci izbegavaju, pa vlada stoga razmišlja o "uvozu" desetina hiljada radnika iz inostranstva, da bi se popunila radna mesta koja mnogi "domaći" neće za sebe. Doseljenici su spremni da čiste toalete, voze taksi i čekaju na bilo kakav posao, kažu predstavnici pojedinih delatnosti.
Ovo ukazuje na to da u australijskom društvu raste prisustvo podklase radnika, jer su neka zanimanja skoro u potpunosti ostavljena strancima. Kad je reč o današnjem kretanju zapošljavanja, stručnjaci kažu da visokoplaćeni poslovi u rudnicima privlače mlade Australijance i odvode ih iz tradicionalnih delatnosti gde su tražili hleba - trgovine i ugostiteljstva. Ostali, međutim, radije idu na socijalnu pomoć, čekajući na posao.
- Mrsko mi je to da kažem, ali izgleda da kod mladih Australijanaca postoji osećanje da samo oni imaju pravo na neke poslove. Oni misle da su poslovi u uslužnim delatnostima suviše ponižavajući ili premalo plaćeni. Došli su do uverenja da su predodređeni za nešto bolje, umesto da počnu sa dna i počnu da rade na način kako su to činile generacije pre njih - kaže Rodžer Pauel, šef nacionalnog udruženja organizacija turističkog smeštaja.
Dok se u ugostiteljstvu muče da popune radna mesta, u nekim drugim delatnostima, kao što je čišćenje, imigranti nalaze sebe i tamo je konkurencija veoma velika.
- Veoma je retko da jedan Australijanac radi kao komercijalni čistač - kaže direktor nacionalnog udruženja čistača Džon Louz.
Predstavnica sindikata čistača kaže da je tamo konkurencija za ugovore tako bespoštedna, da neke kompanije daju ponude sa svesnim gubitkom i koriste se ilegalnom praksom isplata radnika na ruke u kešu.
Crno tržište ilegalnih radnika, navodi se, prošireno je i na druge biznise, kao što su restorani i opšti fizički poslovi.
Uvoz 50 hiljada ugostitelja
Ugostiteljstvo i turizam oskudevaju u radnicima, pa vlada sada razmišlja o uvozu 36.000 kuvara, konobara i barmena, da bi popunila prazninu. Do 2015. godine, biće ih potrebno još 56.000, prema federalnom ministru za doseljavanje Krisu Bauenu.
Prema ovom planu, poslodavci u turizmu i ugostiteljstvu imaće mogućnost da dovedu radnike na vizu u trajanju dve ili tri godine, slično viznom programu 457 koji se naširoko koristi u rudarstvu.
- Naravno, poslodavci treba da pokažu da su učinili napor da zaposle i obuče domaće radnike, kao i da daju tržišne nadnice - kaže gospodin Bauen.
