Krah penzionog sistema u Evropi (1): Austrija
Austrija je suočena sa sve većim brojem penzionera i zbog toga je penzioni sistem postao veliki državni teret. Krajem prošle godine zabeležen je rekordan broj penzionera - 2.249.152. U poređenju s prethodnom godinom, više ih je za gotovo 30.000 a da pri tom ljudi sve ređe idu u prevremenu ili invalidsku penziju.
U Austriji, koja ima oko osam miliona stanovnika, muškarci mogu u penziju kad napune 65 godina, a žene sa 60 godina.
Međutim, kod žena će se starosna granica od 1. januara 2024. dizati svake godine za šest meseci, tako da će do 2033. i žene će morati da napune 65 godina da bi mogle da odu u penziju.
Kako je austrijsko stanovništvo sve starije, zemlji preti - najkasnije do 2030. - da se izjednači broj zaposlenih i penzionera.
Penzijska osiguranja, kako se prognozira, ove godine će imati prihode u visini od 24,218 milijardi evra, a za isplatu penzija će im biti potrebno 26,420 milijardi evra, tako da će država morati da pokrije svotu koja nedostaje.
Inače, penzija se obračunava na osnovu godina rada, tako da što duže neko radi, to će uživati veću penziju. Nakon 25 godina rada penzioner može računati da će dobiti oko 40,5 odsto od poslednje plate, posle 30 godina radnog staža oko 49,5 odsto, nakon 35 godina 54 odsto i posle 40 godina radnog staža 63 odsto poslednje plate.
Kad je reč o prevremenim penzijama, svaka godina odlaska pre vremena u penziju košta 4,2 odsto primanja.
Godišnje 14 penzija
Austrijski parlament je krajem prošle godine doneo odluku o povećanju penzija, tako da će većina penzionera 2012. dobiti uvećane penzije za 2,7 odsto. Inače, u Austriji penzioneri, kao i zaposleni, dobijaju penziju čak 14 puta godišnje.
Gastarbajteri
Desetine hiljada gastarbajtera koji su završili svoj radni vek u Austriji ne vraćaju se u svoju otadžbinu. Većina želi da ostane u Austriji, bez obzira na to što žive u težim socijalnim uslovima i lošije nego Austrijanci. Samo 17 procenata gastarbajtera želi da se vrati u zemlju svog porekla.
|
U pregovorima koalicionih partnera o merama štednje penzijski sistem jedna je od glavnih tema. Radi se o doprinosu za osiguranje penzija koji iznosi od jedan do preko 10 odsto penzije u zavisnosti od ranijeg posla.
Iz straha da u budućnosti država više neće moći da isplaćuje penzije mnogi Austrijanci su proteklih godina odlučili da sklapaju ugovore s privatnim penzionim fondovima.
Međutim, zbog ekonomske krize ljudi u radnom dobu potpuno su nesigurni šta im je raditi, jer penzioni fondovi ulažu novac u deonice, koje neprestano gube vrednost. Ko ima para, kako bi se obezbedio za starost, odlučuje se na kupovinu nekretnine, koja je najomiljeniji oblik štednje za stare dane.
Sutra: Švajcarska |
