NEOštit za odbranu zemlje od asteroida
Novi međunarodni projekat nazvan NEOštit će procenjivati pretnje objekata u blizini Zemlje (Near Earth Objects – NEO) i tragati za najboljim mogućim rešenjima u slučaju da su neki veliki asteroid ili kometa na putu ka našoj planeti.
Projekat vodi Institut za planetarna istraživanja Nemačke svemirske agencije (DLR) u Berlinu, a ove nedelje održan je ključni sastanak.
NEOštit je incijativa koju finansira Evropska unija i koja će privući stručnjake Evrope, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, povezati sva poslednja saznanja iz oblasti nauke, pokrenuti više laboratorijskih eksperimenata i metoda kompjuterskih simulacija, nakon čega će pokušati da definitivno zauzme neke pozicije.
Partneri projekta, u koje spadaju nemačka, britanska i francuska odeljenja velike
|
* Ono što smo do sada naučili o asteroidima je da nisu svi jednaki, a različito kamenje traži različiti pristup. |
svemirske kompanije “Astrijum”, razmatraće inženjerski deo posla u sklopu uklanjanja asteroida ili komete sa putanje Zemlje.
Pokretači NEOštita će verovatno, nakon okončanja troipogodišnjeg perioda za proučavanje, predložiti političarima da lansiraju misiju kako bi se demonstrirala neophodna tehnologija.
Pretnje
Pretnja objekata blizu Zemlje deluje udaljeno, ali podaci pokazuju da je veoma stvarna.
U proseku, objekat veličine automobila uđe u Zemljinu atmosferu jednom godišnje, proizvodeći sagorevanjem spektakularnu vatrenu kuglu na nebu. Svakih 2.000 godina, objekat veličine fudbalskog terena će udariti Zemlju, uzrokujući značajnu lokalnu štetu.
Na kraju, svakih nekoliko miliona godina, pojavi se svemirski kamen čija se veličina meri kilometrima. Udar ovakvog objekta uzrokuje globalne efekte.
Prema poslednjim procenama, verovatno smo pronašli nešto više od 90 odsto stvarno velikih objekata i ne izgleda da će neki od njih da udari Zemlju.
Podaci sa teleskopa američke svemirske agencija NASA “Vajz” ukazuju da ima verovatno oko 19.500 objekata u blizini Zemlje, veličine od 100 do 1.000 metara u opsegu, a ogroman broj njih tek treba da se identifikuje i da mu se utvrdi putanja.
Metodi
Trenutno, u najjače kandidati za uklanjanje letećih nepogoda iz svemira spadaju:
"Kinetički udarač" – ovo podrazumeva svemirsku letelicu koja bi otpuštala udarač na veliki kamen ili kometu. Ovo nežno gurkanje, u zavisnosti kada i kako se radi, moglo bi da promeni brzinu kamena kako bi stigao prerano ili prekasno da udari Zemlju.
Naučnici ističu da zavisi dosta i od vrste asteroida, odnosno njegovih fizičkih karakteristika, da li je porozan ili gust, jer udarac može da stvori nove asteroide.
“Gravitacioni traktor” – uključuje postavljanje svemirske letelice blizu ciljanog objekta i korišćenje dugovečnih jonskih potisnih sistema za održavanje udaljenosti između objekta i letelice. Zbog gravitacione privlačnosti između letelice i objekta moguće je pomeriti asteroid ili kometu sa njene putanje. Pitanje je, međutim, da li se može pouzdati u potisni sistem da će raditi potrebno vreme, deceniju ili više, da li će letelica moći da radi samostalno i drugi tehničke problemi.
“Skretanje eksplozijom” – metod o kojemu se često diskutuje, a za koji se vezuju mnoge nesigurnosti. Reč je o detoniranju nuklearne bombe u blizini, na površini, ili čak u unutrašnjosti kamena koji se kreće ka Zemlji. Ukoliko se bomba postavi u dubinu kamena, mogla bi nastati gomila manjih, radioaktivnih asteroida koji bi možda predstavili veću pretnju, a i dubinsko bušenje u svemiru je maltene u domenu naučne fantastike. Ako bi se bomba postavila na površinu, asteroid bi skrenuo, ali se podseća da je upotreba nuklearnog oružja u svemiru zabranjena.
Naučnici će razmotriti čitav spektar tehnika na raspolaganju, kako bi videli koja može da se primeni i u kom slučaju. Nakon toga će oni moći da savetuju svemirske agencije koje žele uklanjanje određenog asteroida ili komete, na koji način da to urade.
U konzorcijumu “Astrijum”, podružnici Evropske aeronautičke odbrambene i svemirske kompanije (EADS), radi 15.000 stručnjaka iz Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Španije i Holandije – svih šest zemalja i kada se one slože podneće svoje predloge vladama na odluku.
