Cipelmanija: Koga su sve gađali?

Cipelom su u 2009. gađani premijeri, direktori, vojnici, poslanici. Cipelmanija se brzo širila svetom, a stigla je i u Srbiju. Pogledajte retrospektivu- ko je započeo cipelmaniju, zbog čega je nastala i kako se tumači ova zanimljiva pošast.

Irački novinar Muntazer al-Zaidi, koji je u svetu postao poznat, a delom i slavljen kao junak, jer je u decembru 2008. godine cipelom gađao bivšeg američkog predsednika Džordža Buša, jer ga je smatrao krivcem za rat u Iraku, inspirisao je mnoge da gađaju cipelom poznate ličnosti.

Cipela za kineskog premijera

Dok je irački novinar ležao u zatvoru zbog napada na Buša, Martin Janke, nemački akademac, 2. februara prošle godine tokom predavanja na Univerzitetu Kembridž gađao je cipelom kineskog premijera Vena Jiabaoa.

Janke je bio uhapšen, ali oslobođen je svih optužbi, a sudija je obrazlažući presudu kazao da Janke nije kriv, jer nema dokaza da je prouzrokovao uznemiravanje i bol.

Sudija je smatrao da potez medicinskog istraživača sa Kembridža bio rezultat protesta "jer kineska vlast ugrožava ljudska prava".

Janke je, ipak, pred sudijom rekao da je to bio "izraz njegovog iskonskog prkosa", a njegov postupak je bio inspirisan postupkom iračkog novinara koji je gađao Buša.

Muntazer al-Zaidi je odležao devet meseci u zatvoru, a na slobodu je pušten 15. septembra prošle godine.

Iračanin ubijen zbog cipele

Dva dana nakon što je iz zatvora pušten ovaj irački novinar, američka vojska u mestu Falujah upucala je Iračanina Ahmeda Latifa jer je bacio cipelu na njih.

Latif je navodno bio mentalno poremećen, a inspiriran svojim sunarodnikom al-Zaidijem, viknuo je "zlostavljanje", izuo se i bacio cipelu na američke vojnike dok su u vozilu patrolirali po Faluji.

Vojnici su pucali na njega, a Latif je potom prevezen u bolnicu, gde je preminuo usled zadobijenih povreda. Američki vojnici su kasnije tvrdili kako su mislili da Iračanin na njih baca ručnu granatu, a ne cipelu.

Patikom gađan i direktor MMF-a

Trinaest dana nakon što je ubijen Iračanin u Faluji, odnosno 1. oktobra 2009. godine, takođe inspirisan činom iračkog novinara jedan student žurnalistike na Univerzitetu u Istanbulu zaleteo se prema pozornici i bacio patiku na direktora Međunarodnog monetarnog fonda Dominika Straus-Kana.

Bela patika promašila je metu i završila na pozornici. Šef MMF-a izmakao se bačenom objektu, iako ni u jednom trenutku nije bio u opasnosti, a brzo su dotrčali čuvari koji su ga zaštitili.

Drugi čuvari blokirali su put bacaču, srušili ga na pod, a potom i izveli iz dvorane u kojoj se održavalo predavanje.

Još jedna djevojka pokušala je u znak protesta izvući natpis "MMF gubi se!", ali i nju su ispratili iz dvorane. Godišnja istanbulska konferencija MMF-a je brzo skraćena, a dvorana evakuisana.

Straus-Kan je tokom incidenta odgovarao na studentska pitanja. Nakon incidenta je izašao iz dvorane sa smeškom i pozirao novinarima dok je ulazio u auto, našalivši se na račun cele situacije.

"Važno je da imamo prostor za otvorenu debatu. Bilo mi je drago sresti se sa studentima i čuti njihova mišljenja. To je ono što MMF radi, čak i ako se svi ne slažu s nama. No, naučio sam jednu stvar: Turski studenti su zaista pristojni. Čekali su sve do kraja da bi izrazili negodovanje", rekao je u šali šef MMF-a.

Cipelarenje u Beogradu

Cipelarenje je očigledno već ušlo u modu te je 26. novembra prošle godine i poslanica Srpske radikalne stranke Gordana Pop Lazić u skupštinskoj sali skinula cipelu i bacila je u pravcu stola predsedavajuće, zbog čega joj je izrečena mera udaljenja i određena kraća pauza u radu.

Obraćajući se novinarima u Skupštini, nakon što je udaljena sa sednice, Pop Lazićeva je kazala da je ovim činom nameravala da pošalje poruku da se ne slaže sa načinom na koji se vodi sednica jer "Čomićeva već nekoliko dana vređa dostojanstvo poslanika" tako što im ne dozvoljava da iznose stavove u vezi sa Statutom Vojvodine i Predlogom zakona o potvrđivanju nadležnosti.

Gađanje cipelom je, kako je navela Pop Lazićeva, legitiman način protesta poslanika koji ne mogu da kažu ono što narod koji predstavljaju misli.

Cipela za Muntazera al-Zaidija

Nekoliko dana nakon incidenta u Srbiji, Muntazer al-Zaidi, čiji je delo gađanja cipelom inspirisalo Martina Janka, kao i studenta iz Istanbula, ubijenog Iračanina i poslanicu Srpske radikalne stranke, i sam je imao priliku da iskusi kako je to kad ti cipele lete oko glave.

Naime, u Parizu je 1. decembra prošle godine na konferenciji za novinare promovisao svoju kampanju za žrtve rata u Iraku. U jednom trenutku mu je svega nekoliko centimetara od glave proletela cipela koju je bacio jedan od muškaraca iz publike. Da se nije na vreme izmakao, cipelu bi dobio posred čela.

Al-Zaidija je gađao proterani irački novinar koji je branio američku politiku u Iraku, a Al-Zaidija je optužio za vezu sa iračkim diktatorskim režimom.

Taj je novinar Al-Zaidija gađao uz reči: "Evo jedne cipele za tebe!"  Napadača su izbacili iz dvorane, kao i Al-Zaidijevog brata koji se počeo rvati s njim.

Inače, u arapskoj kulturi je bacanje cipela znak velikog nepoštovanja. Iračani su bacali cipele i njima udarali statuu bivšeg predsednika Sadama Huseina u Bagdadu.

Za cipelu kojom je irački novinar gađao Buša jedan saudijski biznismen ponudio je deset miliona dolara. Međutim, iračka sigurnosna služba je nekoliko dana nakon incidenta cipele uništila.

U januaru prošle godine u čast iračkog novinara u kompleksu za napuštenu decu u severnom iračkom gradu Tikritu postavljena je velika skulptura cipele izrađena od fiberglasa i presvučena bakrom. Skulptura je visine tri, a širine dva i po metra, a iz otvora cipele uzdiže se drvo. Uz pomoć dece iz sirotišta napravio ju je kipar Laith al-Amiri. Ipak, dva dana nakon što je postavljena, po naredbi iračke policije, skulptura je i sklonjena.

Policija je naredila njeno sklanjanje uz objašnjenje da se državno zemljište ne sme koristiti za političke poruke. Umetniku koji je izradio skulpturu za sklanjanje iste trebalo je 15-ak dana da to obavi, a pomagala su mu i deca iz sirotišta.