Kako je Bugarska "iskovala" bombardovanje SRJ 1999?
Bivša bugarska ministarka spoljnih poslova priznala je da je sagu o "Operaciji potkovica", neposredno pre rata na Kosovu i Metohiji, načinila vlada te države, kao i da je taj plan ona, ne zalazeći u verodostojnost podataka, predala Nemačkoj.
Dokument nazvan "Operacija potkovica" načinila je bugarska vlada, iako je rezerve o njegovom sadržaju izrazila obaveštajna služba te države, rekla je bivša bugarska ministarska spoljnih poslova Nadežda Nejinski, koja se u vreme rata na Kosovu i Metohiji prezivala Mihajlova.
"Dala sam nemačkom ministru spoljnih poslova Joški Fišeru, odnosno NATO-u izveštaj bugarske vlade u kome se jasno navodi da je postojao plan 'Potkovica', brižljivo pripreman od obaveštajnih službi u Srbiji", rekla je bivša bugarska ministarka koja je sada poslanik u Evropskom parlamentu.
Izjava bivše ministarke predstavlja prvo priznanje nekog od bugarskih zvaničnika da je taj dokument nastao u Bugarskoj, kako su već godinama tvrdili nemački obaveštajci perući ruke od čitave te afere. Ona nije rekla kada je taj dokument predala Fišeru, ali je više nezavisnih izvora potvrdilo Internet portalu RTS-a da se to dogodilo "par sedmica pre" početka operacije vazdušnih udara protiv Jugoslavije.
"Operacija potkovica" jedna je od najkontroverznijih epizoda u ratu na Kosmetu 1999. godine, pre svega jer postojanje tog plana nikada nije dokazano. Ovaj "plan" poslužio je kako bi se utišali protivnici rata, pre svega u Nemačkoj.
"Milošević je pokušao da postigne dva cilja. Prvi je da se uništi OVK, a drugi da se Kosovo očisti od Albanaca. Ovaj plan prouzrokovao je masovne deportacije Albanaca sa Kosova. Sve je počelo u februaru 1999. godine", rekla je Nadežda Nejinski u dokumentarcu Tajna istorija operacije Potkovica bugarske televizije BTV.
Bivša ministarka spoljnih poslova je, takođe, rekla da je vlada u Sofiji tokom 1999. godine dala NATO-u izveštaj, iako su obaveštajne službe upozorile da ne mogu da potvrde informacije.
"Kada postoje takvi podaci logično je da ih prosledimo našim partnerima. Ukoliko oni procene da su neubedljivi, imaju pravo da ih ne iskoriste. Ali to je upozorenje da mi kao nacionalno odgovorni političari treba da štitimo zemlju", rekla je bivša ministarka napomenuvši da je Joška Fišer veoma ozbiljno shvatio to upozorenje.
Šarping je ovaj dokument izneo javnosti, uprkos jasnim upozorenjima nemačkih obaveštajaca da ne postoje dokazi da je taj dokument autentičan, kao i da dolazi iz krajnje sumnjivih izvora, ali je sjajno poslužio kako bi se marginalizovali svi protivnici intervencije protiv tadašnje SR Jugoslavije.
Osim bugarske ministarke, plan je ministrima država članica NATO-a "distribuirao" i austrijski ministar spoljnih poslova Volfgang Šisel, pa se i Austrija našla u centru kontroverzi u vezi sa ovim dokumentom.
"Podaci, koje je dao nemački ministar odbrane o jugoslovenskim snagama bezbednosti su netačni i protivrečni svim dostupnim informacijama s tim u vezi", rekao je tadašnji austrijski ministar odbrane Verner Faslabend leta 1999. godine u odgovoru na pitanje parlamentaraca o "Operaciji potkovica".
Suštinski, dokument koji je bugarska obaveštajna služba nazvala "Operacija potkova", proizvod je "analize događaja iz januara i februara 1999. godine koju su načinili bugarski obaveštajni analitičari". Dokument je nastao na osnovu izveštaja Posmatračke misije OEBS-a, prema kojima su se jedinice srpskih snaga, neposredno pre početka rata, nalazile na obodima Kosmeta, što je bugarske analitičare i navelo na naziv "Potkova".
Bugarske nalaze je analizirala i nemačka obaveštajna službaa BND, odnosno odeljenje FüS II 3, koje je Bon izvestilo da se pregledom događaja na terenu može zaključiti da "nema znakova početka ozbiljnije operacije protiv OVK", rekli su za Internet portal RTS-a nemački obaveštajci.
Istovremeno, nemački obaveštajci su ocenili da će OVK pokušati oprobanom "udari i beži" taktikom da isprovocira srpske snage na ozbiljne akcije koje bi rezultirale razaranjem i pokretanjem talasa izbeglica, kako bi se izazvali vazdušni udari NATO.
