Ujedinjenje Koreja preskupo za Seul
Smrt severnokorejskog vođe Kim Džong-Ila podgrejala je nade u Južnoj Koreji da bi se podeljeno poluostrvo moglo ujediniti, ali mnogi govore da bi u slučaju naglog spajanja obe zemlje platile "traumatičnu cenu", piše agencija Asošijeted pres.
Jedinstvena, ponovo ujedinjena Koreja dugo je san naroda sa obe strane najmilitarizovanije granice na svetu, a Južna Koreja čak ima posebno ministarstvo koje se bavi tim pitanjem.
Međutim, prema ocenama analitičara, eventualni kolaps Severne Koreje i žurno ujedinjenje doneli bi, sa jedne strane, propast vladajuće klase u Pjongjangu - na severu dok bi Seulu - na jugu, s druge strane, natovarili ogroman finansijski teret i talas izbeglica sa severa. Južnu Koreju - azijsku silu u usponu, ujedinjenje sa siromašnom Severnom Korejom moglo bi da košta i do hiljadu milijardi dolara.
Posmatrači ne predviđaju kolaps na komunističkom severu, niti brzometno ujedinjenje
kakvo je viđeno 1990. godine u Nemačkoj.
Štaviše, Kim Džong-Un, najmlađi sin Kim Džong-Ila, učvršćuje vlast kao vrhovni vođa Severne Koreje, brzo stekavši podršku vlade i vojske posle smrti oca. Međutim, ogromne promene u Severnoj Koreji - zemlji kojom je Kim Džong-Il neprikosnoveno i apsolutno vladao 17 godina, podstakle su na jugu maštanje o ujedinjenju, i to ne samo među onima koji se sećaju kakva je zemlja bila pre no što je 1945. godine podeljena na američku i sovjetsku okupacionu zonu, iz koje su proizašle Republika Koreja - na jugu, i Demokratska narodna republika Koreja - na severu.
I dok mnogi stanovnici Južne Koreje podržavaju eventualno ponovno spajanje, anketa sprovedena pre Kimove smrti pokazala je da dve trećine smatra da bi cena ujedinjenja bila veća od dobiti.
O spajanju se razgovara i na severu, i na jugu, ali svaka strana ima svoje viđenje zajedničke budućnosti. Severna Koreja govori o dvočlanoj federaciji, u kojoj se svaka država članica ponaša po sopstvenim pravilima, ali obe nastupaju kao Koreja.
Južna Koreja i njen saveznik SAD, bi najverovatnije želeli da vide Koreju isključivo kao liberalnu demokratiju, ili da makar ide u tom pravcu.
S tačke gledišta analitičara u Seulu, princip sporog ali sigurnog, uz postepeno prilagođavanje privrede siromašnog severa, bio bi ključan za ujedinjavanje dveju Koreja. Suprotno tome, iznenadno ujedinjenje bi teško pogodilo uspešnu privredu juga i njegovo veoma uređeno društvo.
U Ustavu Južne Koreje ujedinjenje se pominje kao strateški cilj, a se u Seulu se procenjuje da privreda Severa iznosi samo 40 deo snage Juga. Procenjuje se da bi Južna Koreja morala da otvori ekonomiju Severa za trgovinu i investiranje, da brzo podigne standard tamošnjeg stanovništva, da kontroliše njihov dolazak na jug i da birokrate sa severa obuči da rukovode na osnovu novih pravila u novim uslovima, a sve bi to bilo veoma skupo.
Jedan institut pri južnokorejskoj vladi je nedavno procenio da bi ujedinjenje u prvoj godini koštalo Jug oko 240 milijardi dolara, a za 10 godina 2,4 hiljada milijardi dolara.
