Život i smrt u sektama (6): Ubistvo za dobru karmu

Aum Šinrikio je bila religiozna sekta u Japanu, koju je osnovao slepi harizmatik Šoko Asahara 1984. godine. Jedanaest godina kasnije, pročula se po zlu.

Njeni sledbenici su pustili bojni otrov sarin u tokijski metro, i usmrtili 12 ljudi, dok je 5.500 teško obolelo.

Za planiranje ovog napada Asahara je osuđen na smrt, i još čeka izvršenje kazne.

NASILJEM HTEO DA PREUZME VLAST: Šoko Asahura je zaspao na sopstvenom suđenju

 

Zahvaljujući svedočenju nekoliko njegovih bivših sledbenika, optužen je i za sličan napad u junu 1994. godine u gradiću Macumotou - ubijeno sedam osoba i ranjeno 144 - kao i za čitavu seriju ubistava protivnika sekte i pripremu za zbacivanje japanske vlade i preuzimanje carskog trona.

Prelepa poa

Sva ubistva Aum Šinrikio je preduzimao u ime dobre karme. Asahara je podsticao masovna ubistva nedužnih ljudi uverenjem poa, a to je izraz tibetanskih budista za reinkarnaciju u viši oblik postojanja. Prema doktrini vođe sekte, čovek, dakle, može da bude spasen jedino ubistvom!

Šoko Asahara je rođen kao Čizuo Macumoto 1955. u velikoj siromašnoj porodici u prefekturi Kumamoto. Od rođenja je patio od glaukoma, pa je još bio dete kada je skoro potpuno izgubio vid. Proučavao je akupunkturu i tradicionalnu kinesku medicinu, što je čest slučaj sa slepima u Japanu.

U međuvremenu se oženio i vredno radio da bi izdržavao porodicu. Međutim, 1981. bio je kažnjen zbog lečenja bez dozvole. U to doba su počela i njegova interesovanja za kinesku astrologiju i taoizam, a kasnije indijsku ezoteričnu jogu i budizam.

Po povratku iz Indije 1984, Asahara je objavio da je doživeo prosvetljenje. Već tada je imao sledbenike koji su mu ponudili novac da organizuje intenzivni kurs joge. Kurs je trajao svega nekoliko dana, ali je privukao veliki broj ljudi. Tada je instruktor i promenio ime u ono po kome je postao ozloglašen, a vlasti su mu 1989. dopustile da registruje svoju grupu Aum Šinrikio kao religiozni pokret.
 

MASAKAR U ZORU: Tokijski metro se čisti od otrovnog gasa

 

Godinama je Asahara razvijao religioznu doktrinu koja je bila mešavina novih shvatanja, hipija, budizma i misticizma. Išao je i u Francusku da bi u lionskoj biblioteci pronašao jednog stručnjaka za tumačenje vizija proroka Nostradamusa.

Na jednom prijemu koji su pripremili njegovi sledbenici, Asahura je govorio o preuzimanju društva nasiljem, i to nazvao svojim najvažnijim podučavanjem. Prema njemu, poa ubistva oslobađaju žrtve svakidašnjeg života i nagomilavanja loše karme.

Iz ovoga sledi da je ono što bi drugi ljudi nazvali hladnokrvnim ubistvom, u ovoj sekti cenjeno kao prelepa poa, a mudri ljudi bi trebalo da uvide da i ubica i ubijeni moraju da dobiju zaslužena priznanja.

Zbog raznih zločina, među kojima je bilo i ubistvo advokata Sakamotoa i njegove porodice, koji je radio na slučaju protiv Aum Šinrikio, policija je počela da steže krug oko njih. Šoko je zato 1994. naredio svojim učenicima da otpočnu masovnu proizvodnju bojnog otrova i da provere njegovu smrtonosnu moć na ulicama gradića Macumotoa, severno od Tokija.

Aum Šinrikio je tada bio na vrhuncu moći. Posedovao je tridesetak nekretnina u Japanu i čitavo poslovno carstvo koje je držalo restorane, kompjuterske i druge tehnološke firme.

Kasnije je utvrđeno da im je kapital dostizao bar 20 miliona dolara, a možda čak i celu milijardu. U Japanu su imali 10.000 sledbenika i oko 40.000 u drugim državama, od čega 30.000 u Rusiji. Šoko Asahara je prvog dana suđenja rekao: "Nemam šta da kažem." Potom je zaspao, i jedan od njegovih advokata je morao da ga budi.

Jahve ben Jahve

Crni vođa Jahve ben Jahve predvodio je sektu Crkva ljubavi sve dok sa 16 sledbenika nije 1991. bio optužen da je organizovao pokolj najmanje 14 osoba.

Optužnica ga je teretila i za iznuđivanje novca, dva pokušaja ubistva i podmetanje požara. Pošto nije optužen za ubistvo prvog stepena, nego drugog, uslovno je oslobođen 2001. godine. Vratio se u Majami, a njegove aktivnosti su bile pod strogim nadzorom.

Zabranjeno mu je da se vrati svojoj sekti, a nije smeo da drži bilo kakav vid javnog govora, uključujući tu ne samo radio i televiziju, nego i internet, čak i telefon. Ben Jahve je oboleo od raka prostate od kojeg je i umro 2007. godine.
Ben Jahve je rođen kao Halon Mičel, a njegovo novo ime na hebrejskom znači Sin Boga. On je najpre 1979. osnovao pokret Jehovina nacija u Liberti sitiju na Floridi, gde je počeo da razvija tezu da su i Bog i svi biblijski proroci bili crnci, i da će preko njega saznati svoju pravu istoriju.

Ova sekta je verovala da su crnci izgubljeno pleme Izrailjevo, a da su današnji Jevreji i belci - đavoli. Vođa se proglasio mesijom. Sličnu doktrinu je kasnije propovedala i njegova Crkva ljubavi, da su Afroamerikanci istinski Jevreji koji žive u zemlji "belih đavola".

Ugledni građanin

U isto vreme, Ben Jahve je razvio i poslovno carstvo u Majamiju i to kriminalom, mahom ubistvima i podmetanjem požara, ali je nekako ipak uspeo da postane član trgovačke komore Majamija i da postane ugledan građanin zbog humanitarnih akcija koje je vodio.

Štaviše, gradonačelnik Majamija je zbog toga proglasio 7. oktobar 1990. Danom Jahvea ben Jahvea, svega nekoliko meseci pre no što je slavljenik optužben za

ubijanje belaca. Ubijanje je bilo neka vrsta ulaznice novih članova u sektu.

Mnoge pojedinosti o radu Crkve ljubavi obelodanio je Robert Rozijer, koji je uhapšen 1986. zbog sumnje da je počinio četiri ubistva po naređenju Ben Jahveove sekte. Rozijer je priznao sedam ubistava i osuđen je na 22 godine robije, ali je posle deset godina bio oslobođen jer je pristao da svedoči protiv Ben Jahvea i najbližih saradnika.

Postao je zaštićeni svedok i pod imenom Robert Ramzes preselio se u Kaliforniju, a već 1996. je uhvaćen jer je pokušao da proturi ček na 66 dolara bez pokrića. Policija je, otkrivši njegov pravi identitet, ustanovila i da je na isti način Rozijer već ukrao oko 2.000 dolara. Osuđen je na najmanje 25 godina robije do doživotne.